Zašto su deca u starom Rimu masovno umirala? Naučnici otkrili uzrok brojnih zdravstvenih problema

Najnovija bioarheološka studija koja se bavila ispitivanjem skeleta iz Rimskog perioda je došla do novih dokaza o vezi između trovanja olovom i njegovih negativnih uticaja na zdravlje čoveka.

Brojna istraživanja su dokazala da su rimska deca tokom vekova konstantno bila izložena olovu. Kako na direktan način preko vode i hrane, tako i na indirektan način preko igračaka i novca. Ipak, iako je poznato da su Rimljani bili "okruženi olovom", do sada se veoma malo naučnih studija bavilo vezom između visoke stope smrtnosti dece i trovanja olovom.

Analiza zuba drevnih Rimljana u novoj studiji je otkrila da su koncentracije olova u telima dece premašivale dvostruko veću količinu od one koju je Svetska zdravstvena organizacija u modernom dobu utvrdila kao fatalnu. Što predstavlja oštar kontrast, kada se dobijeni rezultati uporede sa skeletnim ostacima iz predrimskog perioda.

Rezultati nedosmisleno potvrđuju da je oko 50 posto dece umrlo pre 10. godine, pri čemu 20 do 40 posto njih nije navršilo ni prvu godinu. Što je navelo istraživače da provere i nivoe olova kod mladih i odraslih osoba i uticaj na dužinu života. Kada je kako tvrde uočena veza između koncentracije olova i starosti u trenutku smrti, jer su osobe sa manjim nivoima živele duže u odnosu na one sa nižim nivoima olova.

Skeletni ostaci dece sa visokim nivoim su takođe imala i uočljive patološke lezije uzrokovane rahitisom, skorbutom ili porotičnom hiperostozom - čak 71 posto. Poređenja radi u populaciji odraslih osoba samo 29 posto ispitanih skeleta je imalo lezije, i to izazvane metaboličkim bolestima koje su bile u skladu sa starosnim dobom pojedinca. 

Zašto je to tako?

Olovo se u rimskom periodu koristilo za pravljenje vodovodnih cevi, dok su akvedukti i rezervoari bili obloženi njime. Mnogobrojni predmeti za svakodnevnu upotrebu su sadržali delić ovog metala, kao što su npr. pribori za jelo, piće i lonci. Zabeleženo je da je često korišćen prilikom konzervacije hrane ali i kao dodatak arome vinu, pa su ga stari Rimljani na taj način direktno unosili u telo.

Jedan od najvećih izvora trovanja olovom je prema mišljenju stručnjaka eksploatacija olova, koja je prema nekim procenama u periodu od 500 godina zagađivala evropski vazduh. Tragovi metala su pronađeni i u ledu Monblana, a proračuni su da je koncentracija u periodu od 250. godine p.n.e do 120. godine n.e. porasla za deset puta.

Istoričari sugerišu da su antički pisci znali za štetne uticaje olova i njegove posledice koje mogu da budu štetne za ljude i koje su opisivali u svojim delima. Međutim i pored toga oni su nastavili da ga upotrebljavaju, a neke od popularnih teorija među naučnicima govore u prilog tezi o propasti Rimskog carstva zbog upotrebe olova i štetnih uticaja na zdravlje čoveka.