"Izronio" skriveni Neronov most: Naučnici ni posle dva milenijuma nisu odgonetnuli njegovu tajnu

Toplotni talas koji je zahvatio celu Evropu je doveo do rekordno niskih vodostaja brojnih reka, među kojima je i Tibar. Što je dovelo do ponovnog "otkrivanja" arheološkog balaga u Rimu, za koje naučnici tvrde da je imalo dvostruku ulogu.

Profesor istorije arhitekture na Londonskom univerzitetu Metropoliten Nikolas Templ, navodi da je most najverovatnije izgrađen pre Neronove vladavine, ali da su sada vidljivi ostaci Pons Neronianus -a naknadno rekonstruisani i premešteni.

Zašto je ideja o izgradnji ovog mosta zaista loša?

Pons Neronianus je nekada povezivao Rim sa područjem koje u to vreme nije bilo razvijeno. Sa jedne strane reke se nalazila isušena močvara koja je u tom trenutku sadržala javne zgrade kao što su terme, dok je sa druge strane bila povezana sa područjem gde Vatikan danas ima posede u svom vlasništvu.

Profesor klasičnih studija na Univerzitetu Djuk Meri Boutrajt tvrdi kako je uvek bilo poželjno povezati obe obele reke Tibar, ali da je spomenuta oblast počela da se razvija tek sredinom 2. veka. Zato smatra da je most najverovatnije imao određenu vojnu i versku ulogu, jer se jedan njegov kraj nalazio u blizini oblasti u kojoj su se rimske trupe okupljale kako bi održale pobedničku paradu. Iako je precizna ruta ove povorke nepoznata, čini se verovatnim da je Pons Neronianus služio kao njen sastavni deo.

Moguće teorije su i da je most korišćen za prevoz zatvorenika, kao što je npr. bio Sveti Petar, koji je nakon suđenja u Vatikanu odveden u lancima i razapet u Rimu oko 64. godine. Stoga je zaključak da je ovaj most imao dvostruku namenu i značenje - kao standardna ruta trijumfalnih vojski tokom parade, i u suprotnom smeru za putovanje Svetog Petra do mesta raspeća.

Brojni naučnici su istakli da je most izgrađen na loše odabranom mestu, jer se nalazi na uskoj krivini koja vodi u poplavnu ravnicu. Poznato je da su ove rečne krivine sklone menjanju oblika i putanje, tako da most može da ostane bez dovoljno čvrstog oslonca. Najverovatnije je da se ovo u jednom trenutku desilo i sa Neronovim mostom - sredinom 3. veka n.e. - jer je na osnovu istraživanja ostataka zaključeno da je on u jednom trenutku rekonstruisan i pomeren uzvodno.