Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Čemu je služio najveći poznati antički bazen na svetu? Arheolozi kažu da konačno imaju odgovor

Pravougaoni bazen za koji se prvobitno mislilo da je luka, posle detaljnih analiza otkrio je tajnu čuvanu vekovima.

 Bazen u Motoji Izvor: Profimedia

REKONSTRUISANJE PROŠLOSTI veoma je važan zadatak, ali često, veoma zanimljiv. Arheolozi su nam do sada potvrdili da su Rimljani gradili prve "pametne kuće", a stari Egipćani toalete. Sada tvrde da su otkrili koja je bila stvarna namena najvećeg antičkog bazena koji su izgradili drevni Feničani

Možda će vas interesovati i:

Nekoliko decenija unazad naičnici su smatrali da je pravougaoni bazen sa ostrva Motija, imao praktičnu namenu i da je služio kao luka ili suvi dok za feničanske pomorce još od VI veka pre nove ere.  

Međutim, najnovija istraživanja sugerišu da je reč o najvećem poznatom bazenu drevnog mediteranskog svetakoji je korišćen u religiozne svrhe, tvrdi arheolog Lorenco Nigro sa Univerziteta Sapijenca u Rimu.

Postavljen u centar verskog kompleksa, zajedno sa tri hrama bio je usklađen sa postavkom zvezda i sazvežđa na nebu tokom bitnih datuma. Nigro objašnjava da je projektovan najverovatnije tako da se na njegovoj površini reflektuje odraz, te da je korišćen pri astronomskim posmatranjima -  tako što su stubovima obeležavali položaje zvezda.

Kao dokaz za ovu tvrdnju on navodi da je jedan navigacioni instrument pronađen u unutrašnjosti obližnjeg hrama, dok je u samom uglu bazena pronađena statua boga koji se povezuje sa astronomijom. 

Do zabune oko namene ovog bazena došlo je kada je arheolog koji je istraživao Motiju pre jednog veka, opisao bazen kao luku povezanu kanalom sa morem. S obzirom da je nešto slično otkriveno u Kartagini, niko nije sumnjao u njegovu teoriju. 

Savremene analize i nova saznanja

Međutim, sa novim iskopavanjima i detaljnim analizama koje pre nisu bile dostupne, utvrđeno je da "bazen nije mogao da služi kao luka jer nije bio povezan sa morem", kaže Nigro. Da bi otkrili njegovu stvarnu namenu, istraživački tim je rešio da isuši kanal. Iznenađenjima nije bilo kraja! Ispostavilo se da se bazen napaja iz prirodnih slatkovodnih izvora, a tek dva veka nakon izgradnje, prokopan je kanal koji je bazen povezivao sa obližnjom lagunom. 

Sveti bazen, zajedno sa postoljem u centru, je prema radiokarbonskom datovanju izgrađen negde između 550. godine i 520. godine. Kako Negro dodaje, prilikom istraživanja su pronađena i dva traga koja ukazuju na to šta je stajalo na postolju. Kada je bazen isušen, u jednom njegovom uglu nađen je kameni blok sa ostacima izvajanog stopala. Dok je u drugom uglu uočen natpis posvećen feničanskom bogu Baalu

Iz tog razloga, zaključak arheologa bio je da se u centru samog bazena nalazila skulptura spomenutog božanstva. Pored toga što su imali razvijeno pismo i jezik, Feničani su u drevnom svetu bili poznati i kao pomorci koji su naseljavali ostrva i priobalne regione Mediterana. Tokom vremena oni su se asimilovali sa lokalnim stanovništvom, iz čega su nastale nove kulture. 

Nigo i njegov tim tvrde da je takav proces uočljiv i ovde, jer grnčarija i drugi artefakti ukazuju na to da su grupe različitih mediteranskih regiona periodično naseljavale ovo ostrvo koje se nalazi u blizini Sicilije. 

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka