Misterija praznih posuda za organe? Egiptolozi otkrili skladište staroegipatskih stručnjaka za mumifikaciju

Egiptolozi tvrde da su pronačli najveće skladište opreme za balzamvanje u Egiptu ikada.

Procenjuje se da više od 370 posuda zakopanih u slojevima na 14 m dubine potiče iz VI veka pre nove ere. Prilikom iskopavanja naučnici su u gornjem sloju otkrili četiri staroegipatske kanope, posude koje su se koristile za skladištenje balzamovanih organa uklonjenih prilikom komplikovanog procesa mumifikacije.

Egiptolog Jirži Janak koji je radio na iskopavanju pomenutih artefakata objašnjava koliko iznenađenje je izazvalo ovo otkriće kada su ove četiri posude ugledali na svetlosti egipatskog sunca. One su prema njegovim rečima trebale da budu sahranjene zajdeno sa pokojnikom u njegovoj grobnici. Ipak, nekoliko milenijuma nakon njeove smrti one su pronađene duboko u zemlji i to prazne.

On ističe da postoji nekoliko hipoteza zbog čega je to tako. Jedna od njih je da su možda bile u pitanju kopije koje su korišćene simbolično, dok se prema drugoj pretpostavlja da su korišćene za skladištenje samo prilikom balzamovanja.

Ono što se sigurno zna kako tvrdi istraživački tim je da se pokojnik zvao Vahibre-meri-Neit, a koji je verovatno sahranjen negde u blizini u još neistraženoj grobnici. Pored njegovog spominje se i ime njegove majke ledi Irturu. Stoga, naučnici pretpostavljaju da su ove dve osobe najverovatnije bili bliski rođaci osoba sahranjenih u neposrednoj blizini ostave za skladištenje. Kao i da je ovaj jedinstveni nalaz dokaz tvrdnji kako je područije Abusira nekada davno bilo elitno porodično groblje.

Abusir je arapski naziv za grčki grad Busiris i nekropolu Starog kraljevstva u njegovoj blizini. A kako egiptolozi dodaju grčko ime Busiris potiče od staroegipatske fraze "pr vsir" što u prevodu na srpski znači "Ozirisova kuća" - što se odnosi na Ozirisov hram. Zabeleženo je da i u Gornjem i u Donjem Egiptu postoji nekoliko sela sa istim imenom. A danas se veruje da je nekropola u spomenutom Abusiru nekada bila primarno mesto sahranjivanja faraona iz pete dinastije starog Egipta.

Lokacija je najverovatno izabrana jer su nekropole u ​​Gizi i Sakari već bile prepune piramida i grobnica, a laka dostupnost lokacije koja je preko jezera bila povezana sa rekom umnogome je olakšavalo dopremanje zaliha čamcem. Egiptolozi dodaju da je ovde nekada postojalo ukupno četrnaest piramida a da je danas samo još četiri prepoznatljivo - iako postoji niz manjih piramida i mastaba koji su u  velikoj meri tokom vremena pretvorene u ruševine. A ono što ih karakteriše je da sve pripadaju formi stepenastih piramida.