Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Većina od 53.000 poginulih u bici kod Voterloa nikada nije iskopana: Naučnici možda imaju objašenjenje

Britanski arheolog posle detaljnih proučavanja tvrdi da zna šta se najverovatnije desilo sa većinom od 53.000 poginulih u bici kod Vaterloa.

 Bitka kod Vaterloa Izvor: Profimedia

BILA JE TO JEDNA OD NAJKRVAVIJIH BITAKA U EVROPI. Osamnaestog juna 1815. godine francuska vojska pod komandom Napoleona Bonaparte izgubila je odlučujuću bitku protiv savezničkih trupa pod vođstvom britanskog vojvode od Velingtona i pruskog feldmaršala kneza Blihera.

Na kraju, u bojnom polju u blizini malog grada Vaterlo - južno od Brisela - ležalo je preko 53.000 mrtvih. Na veliko čuđenje istraživača, samo nekolicina posmrtnih ostataka je i pronađena tokom dosadašnjih iskopavanja. Za sada nema ni traga masovnim grobnicama.

Možda će vas interesovati i:

Britanski arheolog profesor Toni Polard tvrdi da je uspeo da rekonstruiše šta se dogodilo u danima i nedeljama nakon bitke kod Vaterloa. Pomoću pisama, slika, novinskih članaka i priča pisaca i pesnika, slikara, diplomata, kao i posmatrača. Samo nekoliko dana nakon bitke, prema Polardovim rečima, "čim se dim razišao", prvi posmatrači i pljačkaši su došli u Vaterlo.

U tmurnim opisima, mnogi svedoci događaja navode da je lokalno stanovništvo sa mrtvih kralo odeću i predmete pre nego što su ih sahranili. A kako Polard tvrdi među njima su se našli i trgovci kostima, piše Deutche Welle

Kosti kao popularno đubrivo u poljoprivredi

"U dve decenije nakon bitke kod Vaterloa, evropska ratišta su obezbedila bogatu zalihu koštanog materijala koji se mogao samleti u koštano brašno", dodaje Polard uz objašnjenje da je ovo koštano brašno korišćeno kao đubrivo pre otkrića superfosfata 1840-ih.

Bitka naroda

Polard opisuje da je sličan postupak primenjivan i na mrtvima iz Bitke naroda kod Lajpciga, u kojoj je savez trupa iz Pruske, Austrije, Švedske i Rusije izvojevao pobedu nad Napoleonom 1813. godine. A engleske novine u novembru 1829. izvestile da je jedan škotski zemljoposednik kupio ceo teretni brod natovaren kostima sa lajpciškog ratišta da bi ih preradio u đubrivo od koštanog brašna.

Mnogi Englezi su posebno bili privučeni čuvenim bojnim poljem gde je Napoleon Bonaparta pretrpeo poraz koji je doveo do njegove abdikacije i kraja Francuske imperije. A idiom "Doživeti Vaterlo"  i danas znači totalni poraz.

U detaljnim zapisima i slikama pisaca i pesnika, slikara, diplomata i posmatrača sa bojnog polja u Vaterlou, savremenici izveštavaju o gomilama leševa sa kojima je teško šta moglo da se uradi. Gde je bilo moguće, poginuli su sahranjivani u masovne grobnice ili u rovove.

Međutim, leševi su često i spaljivani. Engleskinja Šarlot Iton je izvestila da iskopane masovne grobnice nisu bile dovoljne za sva tela: "Jame su bile iskopane, ali je njihov sadržaj virio iznad površine zemlje", napisala je Iton, koja je živela u Briselu 1815. godine. "Ove užasne gomile su stoga prekrivene drvima i zapaljene."

Činjenicu da je mnogo više leševa spaljeno nego zakopano, opisao je i škotski trgovac Džems Ker iz Brisela, koji je odmah posle bitke posetio Vaterlo. "Na francuskoj strani polja, smrad je bio toliki da je bilo logično spaljivati mrtve ljude i konje u nedostatku vremena i pomagača, umesto da se sahranjuju."

Da li su masovne grobnice kasnije opljačkane?

Arheolog Polard smatra malo verovatnim da će biti pronađene još neke masovne grobnice. "Bez obzira na umetničku slobodu i preuveličavanje u broju tela u masovnim grobnicama, tela mrtvih su očigledno odlagana na brojnim mestima na bojnom polju, tako da ne iznenađuje to što ne postoje pouzdani zapisi o pronalasku masovnih grobnica", objašnjava on.

Navodne masovne grobnice se zapravo mogu locirati na osnovu izveštaja očevidaca i slika. Ali, sva opisana mesta su arheolozi već temeljno ispitali uz radare i probna iskopavanja - uzalud. Nisu pronađene masovne grobnice ili mesta kremacije.

"Sve u svemu, istrage nisu pokazale nikakve dokaze o grobnim jamama", piše Polard. "Jedan od razloga za nedostatak grobova može biti kremacija mrtvih, ali čak i ovo može samo delimično da objasni nebrojene posmrtne ostatke, koji su jednostavno nestali."

Prema rečima britanskog arheologa, sasvim je moguće da su lokalni stanovnici trgovcima kostima pokazivali lokacije masovnih grobnica i pomagali im pri odvozu "materijala".

Pretraga se nastavlja

Sa današnje tačke gledišta, međutim, veoma je iznenađujuće da je tako bez pijeteta narušavanje mira mrtvih jednostavno prihvaćeno ili zataškano. Prema Polardovim rečima, "nigde u zapisima nije komentarisano veliko iskopavanje masovnih grobnica".

Šta se najverovatnije desilo biće jasnije tek kada se pronađu opisane masovne grobnice ili bar njihovi tragovi. "Ako su ljudski ostaci uklonjeni u onolikoj meri kako se pretpostavlja, i dalje bi barem u nekim slučajevima trebalo da postoje arheološki dokazi o grobnicama iz kojih su uzeti", rekao je Polard.

Autor: Aleksander Frojnd / Deutche Welle

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka