Privesci od ljudskih kostiju otkrivaju tajne praistorijskog čoveka sa severa Evrope: Da li su bili kanibali?

Svakodnevica čoveka tokom kasnog kamenog doba na severu Evrope bila je isprepletana verovanjima u natprirodne moći, šamanske rituale i - možda - kanibalizam.

Istraživači sa Univerziteta u Helsinkiju su u svojoj studiji detaljno analizirali ove priveske i došli do zaključka da je njih 12 načinjeno od ljudskih kostiju. 

Praistorijski kanibali sa severa?

Za potrebe analiza korišćena je masena spektrometrija, a detaljno su analizirani privesci pronađeni u tri groba. Dobijeni rezultati otkrivaju da 12 uzoraka ima ljudsko poreklo, dok je ostalih 25 napravljeno od kostiju lososa i goveda.

Naučnici objašnjavaju da su privesci napravljeni od delova slomljenih kostiju različitih veličina, sa po jednom ili dve rupe. To ih svrstava u jedinstvene nalaze, jer su doskorašnje studije upućivale da su se ljudske kosti kao sirovine, koristile samo na teritoriji Azije i Južne Amerike.

Najpoznatiji primer ove prakse su delovi tela pokojnika prerađeni u priveske, koje su članovi porodice nosili u znak poštovanja prema preminulom. Takođe, tokom vekova su zabeleženi i slučajevi kada su prerađivani delovi tela neprijatelja potom korišćeni ka trofeji.

Jedinstven nalaz u severoistočnoj Evropi naterao je naučnike da razmotre teoriju o praktikovanju kanibalizma u ovom periodu. Iako analizirani privesci ne daju ni jedan jasan znak kanibalizma, naučnici ne mogu da isključe i ovu mogućnost. Upotreba kostiju u brojnim zajednicama obično je povezana sa ovom ritualnom praksom, dodaju.

"Nijedan od privezaka načinjen od ljudskih kostiju sa Južnog Olenij ostrva ne ukazuju na tragove uklanjanja mesa, kao što su npr. tragovi posekotina", kažu istraživači. To u suštini ne mora ništa da znači, jer su predmeti male veličine i dodatno obrađeni tj. uglačani. Njihovanamena nije u potpunosti jasna, ali se pretpostavlja da su najverovatnije korišćeni kao ukrasi ili neka vrsta šamanskih zvončića koji su se kačili na odeću tokom izvođenja ritualnih radnji. 

"Činjenica da upotreba ljudskih kostiju nije ni na koji način naglašena i da su predmeti izgledom neodvojivi od sličnih predmeta sačinjenih od životinjskih kostiju, može da ukazuje na shvatanja zajedničke uloge životinja i ljudi tokom kamenog doba", rekla je profesorka Kristina Manermaa, glavna autorka studije. Ona je još dodala da je ovaj nalaz verovatan dokaz o simboličnoj predstavi nekadašnje povezanosti između njih i verovanja nekadašnjih ljudi da imaju sposobnost da se transformišu u životinje, i obrnuto.