Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Legenda kaže da je kod ovog kamena kralj Artur ubio dva diva: Naučnici sada otkrivaju pravu istoriju mitskog mesta

Lokalno stanovništvo vekovima prepričava legendu o borbi između dva diva i kralja Artura. Sada arheolozi istražuju istoriju ovog mitskog mesta.

 Arturov kamen Izvor: Profimedia

Britanski mediji prenose kako je otpočelo iskopavanje mitskog mesta koje lokalna istorija vezije za kralja Artura.

Za stanovnike Velike Britanije, kralj čija priča klizi na ivici između istorije i legende, deo je nacionalnog identiteta. Iz tog razloga se arheolozi trude da istraže svako mesto koje se sa njim dovodi u vezu. Tako je započelo i istraživanje jedne od popularnih lokacija - grobnicu u Herefordširu, za koju se kaže da je mesto gde je kralj Artur pobedio diva.

Možda će vas interesovati i:

Grobnicu čini devet uspravnih monolitnih blokova na čiji vrh je "položena" kamena ploča za koju se procenjuje da teži oko 25 tona. Ova pliča je prema procenama istraživača tu smeštena u period između 3700. i 2700. godine pre nove ere.

Tokom prošle godine, stručnjaci su iskopali deo zemlje pored takozvanog kamena kralja Artura, ali prava iskopavanja u unutrašnjosti grobnice su tek počela. 

Profesor Džulijan Tomas sa Univerziteta u Mančesteru objašnjava da je ovo praistorijsko arhitektonsko delo jedno od izuzetnih spomenika i nacionalnih obeležja čitave zemlje, sama lokacija na kojoj je smešten oduzima dah, ali se o njemu i dalje veoma malo zna.

"Naš rad nastoji da ga vrati na mesto koje mu i pripada, a to je priča o neolitskoj Britaniji", objašnjava profesor.

Ovaj kamen, kao i mnogi praistorijski spomenici u zapadnoj Engleskoj i Velsu, vezan je za kralja Artura. Prema legendi, ovde je Artur ubio diva, a jedan od njih je prilikom pada ostavio otisak laktova na jednom kamenu. Iako je poslužio kao inspiracija u mnogim književnim delima i romansiranim pričama, prema rečima naučnika, ovo mesto zapravo je nekadašnja tajna odaja prekrivena dugačkom zemljanom humkom.

Veruje se da nije korišćena isključivo kao grobnica, već da je imala i posebno mesto u ceremonijalnim praksama, kada su neolitski ljudi ovde dolazili sezonski, baš kao i u Stounhendž.

Tokom prethodnih istraživanja je utvrđeno da slične strukture u ovom regionu sadrže nepotpune skeletne ostatke ljudi, zajedno sa vrhovima strela i grnčarijom. Stoga se istraživači nadaju da će iskopavanje Arturovog kamena otkriti nove tragove koji mogu baciti više svetla na istoriju i svrhu strukture.

Prošle godine kada su arheolozi vršili iskopavanja u južnom delu spomenika, utvrđeno je da je on prvobitno proširen, te da je nekada bio deo mnogo većeg ceremonijalnog svetilišta na otvorenom, nego što se to ranije mislilo.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 1

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Lucky

Prvo treba da dokazu da im je taj Artur stvarno postojao ,jer nikakvih dokaza za to nema,sem nekoliko filmova sto su snimili o njemu a oni to koriste kao dokazni materijal.Inace i ako je postojao nije bio anglosaksonac vec rimljanin. Mac koji je navodno izvadio iz kamena je rimski i na latinskom pise sve na njemu. To znaci ni da im filmovi ne valjaju ni za 5 para jer,u njima Artur izvlaci srednjevekovni Srpski mac koji je dug a rimljni su koristili iskljucivo kratke maceve. I legende su im pune nebuloza kao i istorija!

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka