Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

8.000 ostataka zbunilo naučnike: Arheolozi otkrili žablju grobnicu iz gvozdenog doba

Arheolozi su prilikom iskopavanja u okolini Kembridža naišli na nesvakidašnji prizor gomile skeleta žaba koji ih je zbunio.

 Žaba grobnica Izvor: Shutterstock

Pronađeni skeleti otkriveni su u jarku dužine 14 metara, koji se nalazio pored ostataka nekadašnje kuće na brdu Bar. Prethodna istraživanja već su potvrdila da je na ovom brdu postojalo naselje tokom srednjeg i kasnog gvozdenog doba.

Prema tvrdnjama naučnika iako nije neuobičajeno naći kosti žaba na praistorijskim lokalitetima, količina od 8.000 ostataka koju su našli ipak jeste.

Možda će vas interesovati:

Arheozoolog Viki Evens iz Muzeja londonske arheologije napominje da ove kosti prvenstveno pripadaju običnoj vrsti žabe, kao i žabi krastači  - koje se mogu naći u jezerima širom zemlje.

Iako su mnoge drevne civilizacije žabu smatrale simbolom plodnosti, naučnici nemaju objašnjenje za ovu masovnu gorbnicu. A kako navode, malo je verovatno da su ove vodozemce pojeli stanovnici naselja.

Iako je već dokazana konzumacija žaba u Britaniji za veme praistorije, arheolozi kažu da ove kosti na sebi nemaju tragove posekotina ili paljevine. Ipak, u slučaju da su one kuvane ovo ne bi ostavilo taga na njihovim kostima.

Ostaci ugljenisanog žita koje je pronađeno u blizini, sugeriše da su njegovi stanovnici termički obrađivali useve koji su privlačili razne štetočine koje žabe rado jedu. Dakle, jedna od mogućih hipoteza koje moraju da se ispitaju u budućnosti je da su žabe možda u to područje došle u potrazi za hranom.

Drugo potencijalno objašnjenje je - nesrećan slučaj. Naime, poznato je da žabe u proleće traže vodu u kojoj će se razmnožavati i to u velikim brojevima, stoga je sasvim moguće da su prilikom jedne od tih potraga upale u jarak i tu ostale zarobljene. Takođe, nauci su poznati i primeri kada prilikom ekstremnih hladnoća uginu žabe koje se kriju u blatu tokom hladnih zimskih meseci.

Iako je iskopavanje ovog lokaliteta iznedrilo mnogštvo materijalnih dokaza, njihove analize su još uvek u toku. A Evansova je provela poslednje dve godine proučavajući kosti životinja.

Kako istraživači ovog lokaliteta navode kada se sve studije spoje, one bi mogle dodatno da rasvetle živote ljudi iz gvozdenog doba i otkriju razlog smrti velikog broja vodozemaca nađenih na njemu.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka