Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Koproliti iz okoline Stounhendža otkriva - kako su se hanili graditelji ovog megalitnog spomenika?

Jama sa otpadom koja je sadržala ostatke 5 koprolita u drevnom praistorijskom selu u blizini Stounhedža je pružila naučnicima uvid u nekadašnju ishranu ljudi ovog mesta.

 Koproliti iz Stounhendža Izvor: Profimedia

Darington Vols je naselje udaljeno svega 2,8 kilometara od Stounhendža i arheolozima predstavlja pravu riznicu za proučavanje praistorijskog načina života. Smatra se da je naseljavano oko 2500. godine pre nove ere, u vremenu kada je izgrađen megalitni praistorijski spomenik u njegovom komšiluku.

Možda će vas interesovati i:

Ono što običnom čoveku nikada ne bi palo na pamet da pogleda, arheolozima predstavlja izvor bitnih informacija za proučavanje. Jedan od tih izvora su svakako i otpadne jame, a jedna od njih u ovom praistorijskom naselju je krila ostatke koprolita.

Koproliti su fosilizovani ostaci izmeta koji govore o načinu ishrane drevnih ljudi. A ovom prilikom naučnici su dobili priliku da izučavaju njih nekoliko, tačnije - pet komada. Jedan je pripadao čoveku, dok su ostala četiri pružila uvid u crevnu floru psa.

Detaljnim proučavanjem uzoraka naučnici su došli do otkrića jaja parazitskih crva u njima. Vrsta kojoj su pripadali zove se kapilaridni crvi, a relativno lako se identifikuju po svom limunastom obliku.

Šta nam govori koprolit otkriven kod Stounhendža?

Naučnici tvrde da nam ovo ukazuje na poreklo i načine pripremanja hrane, koja se bazirala na sirovom ili nedovoljno kuvanom plućnom krilu ili možda jetri zaražene životinje. Ova vrsta parazita, kao svoje domaćine bira goveda i druge preživare. Potom, prilikom nedovoljne termičke obrade mesa ovaj parazit završava u crevima čoveka, tokom konzumacije. Pretpostavlja se da su se psi zarazili tako što su jeli otpatke koje je čovek odbacio.

Među pronađenim kostima na lokalitetu, detaljnijom analizom je postalo jasno da ishrana preživarima nije bila česta. Podatak govori da je od 38000 iskopanih i analiziranih kostiju, 90 odsto pripadalo svinjama, a samo 10 odsto govedima.

Jedna od zanimljivosti koje su pružili koproliti je i podatak, da je jedan od njih - pseći - sadržao jajašca riblje pantljičare. Drugim rečima, ovo znači da se praistorijski pas ovom pantljičarom mogao zaraziti jedino ako je jeo sirovu ribu. Međutim, da misterija bude veća na samom arheološkom lokalitetu nisu pronađeni ostaci ribe.

Naučnici ovaj nedostatak pravdaju činjenicom da lokacija najverovatnije nije korišćena tokom cele godine, već da je bila sezonsko naselje. A riba je verovatno konzumirana na nekom drugom mestu.

Sezonsko naselje graditelja Stounhendža

Naselje Darington Vols je najverovatnije bilo naseljeno tokom zimskog perioda. A pas koji je stigao sa nekog drugog mesta u pratnji svog gazde i ostavio trag u nekoj od jama je već bio zaražen pomenutim parazitom, tvrdi autor studije dr Pirs Mičel sa Univerziteta u Kembridžu.

"Izotopske studije kravljih kostiju sugerišu da su one stizale iz različitih regiona južne Britanije u ovo naselje, što se verovatno može isto reći i za ljude koji su tamo sezonski migrirali", dodao je on.

Stanovnici ovog naselja su kako naučnici pretpostavljaju bili ljudi koji su podigli monolitne blokove Stounhendža u drugoj fazi njegove izgradnje. Ovom prilikom su podizani prepoznatljivi trilitoni, koje su činili dva vertikalna kamena sa trećim horizontalnim na vrhu.

Samo selo je prema nalazima ulomaka grnčarije i ostataka životinjskih kostiju, bilo centralno mesto u kome su se održavale mnogobrojne gozbe. Što može ukazivati na to da je ovo bilo mesto okupljanja u kome su se odvijale gozbe posle ceremonija održanih na Stounhendžu.

Koautor studija Majk Parker Pirson tvrdi da je ovo novi dokaz o ljudima koji su ovde boravili za vreme zimskih gozbi tokom izgradnje susednog Stounhendža. Za potrebe gozbi su pekli i kuvali hranu koja prema njegovim tvrdnjama nije uvek bila na najbolji način spremljena, stoga su drevni ljudi i njihovi ljubimci za posldicu imali parazite u svojim crevima.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka