Neverovatna umetnička dela praistorije: 10 najstarijih poznatih skulptura na svetu

Davno u praistoriji, ljudi su izrađivali skulpturice čije značenje i upotrebu nikada sa sigurnošću nećemo saznati. Ono što je sigurno, najstarije pronađene figurice predstavljaju prava umetnička dela.

Ova neverovatna umetnička dela su uglavnom nastala pomoću drevnih alata. Metode praistorijskih umetnika su uključivale žlebljenje, udubljivanje i klesanje, dok su metalni abrazivi korišćeni za oplemenjivanje površina pri njihovoj završnoj obradi.

Zanimljivo je da su neka od umetničkih dela pronađena stotinama kilometara daleko od mesta njihovog nastanka, što verovatno pokazuje da je postojao neki oblik trgovine.

Iako nikada nećemo sa sigurnošću znati koje značenje, upotrebu ili istoriju za sobom kriju drevna umetnička dela, sasvim je jasno da je njihovo stvaranje izuskivalo veliki trud i valjanu tehniku za to doba. Prikazujući ljude, nadrealna i realna bića, praistorijska umetnost čini deo istorije koja pripada svakom od nas.

1. Venera iz Brasempuja (23 000 p.n.e)

Vebnera iz Brasempuja, jedinstveni primer praistorijske umetnosti, preostali je ostatak skulpture od slonovače (slomljene u antičko doba) koja je otkrivena u Brasempuju 1892. godine, na jugozapadu Francuske. Skulptura se sastoji od vrata i glave, napravljenih od kljove mamuta. Visoka je otprilike 3,5 centimetara, široka 1,9 centimetara i duboka 2,2 centimetra.

Za razliku od svih drugih venera koje su otkrivene širom Evrope, ova jedinstvena skulptura sadrži različite crte lica kao što su nos, oči, obrve i čelo, ali ne i usta. Na vrhu i bočnim stranama glave skultpure, urezane su predstave pletene kose. Neverovatne crte lica čine ovu skulpturu izuzetnim umetničkim delom, iako možda nikada nećemo saznati šta se na kraju dogodilo sa ostatkom njenog tela. Venera iz Brasempjua potiče iz kamenog doba, a s obzirom na da se procenjuje da je nastala oko 23 000 godina pre nove ere, mogla bi biti najstarija skulptura ikada koja jasno prikazuje crte ljudskog lica.

2. Moravska lavlja glava (24 000 p.n.e)

Ubrzo nakon otkopavanja arheološkog nalazišta u Dolini Vestonice, u Češkoj Republici 1924. godine, značaj lokaliteta je postao očigledan. Pored toga što je na ovom mestu pogrebeno nekoliko praistorijskih ljudi, otkopano je na stotine komada pečene gline i keramičkih relikvija. Jedna od njih bila je Moravska lavlja glava, stara 26 000 godina.

Napravljena od pečene gline, Lavlja glava je široka 4,5 centimetara, visoka 2,8 centimetara i duboka 1,5 centimetara. Njegove oči, uši i njuška su oblikovani do neverovatnih detalja. Ne može se utvrditi da li je u pitanju lav ili lavica, jer lavovi iz ledenog doba nisu imali grive. Rupe na jednom oku i iznad uha mogle bi da predstavljaju rane.

Nalaz su naučnicima dali uvid u važnost predatora u svakodnevnom životu drevnih ljudi ove oblasti. Iako je nabavka životinjskih koža možda bila njihov glavni razlog za lov predatora, drugi delovi tela, kao što su kosti, korišćeni su za pravljenje oružja i oruđa. Osim toga, zubi lisice i vuka su korišćeni za izradu raznih ukrasa i nakita.

3. Ptica plivačica u letu (28 000 p.n.e)

Ptica plivačica u letu, isklesana od slonovače mamuta, otkrivena je u čuvenoj pećini Hohle Fels na jugozapadu Nemačke. Ona je samo jedan od nekoliko besprekorno dizajniranih prikaza životinja. Stara je oko 30 000 godina i dugačka je 4,7 centimetara, od kljuna - do repa. Mala skulptura je otkrivena u dva odvojena dela na istom lokalitetu, u blizini Šelklingena 2002.godine. Relikvije poput ove nam pokazuju da životinje nisu bile viđene samo kao hrana ili potencijalno oruđe u mašti drevnih ljudi.

Iako je teško sa sigurnošću utvrditi koja je specifična vrsta hominida stvorila Pticu plivačicu u letu, veruje se da su umetnici bili iz roda Homo sapiensa.

4. Konj iz Vogelherda (31 000 p.n.e)

Pećina Vogelherd se nalazi na istočnoj strani planinskog venca Švapskih Jura, u jugozapadnoj Nemačkoj. Nakon što su otkrivene gornjopaleolitske Vogelherdove skulpture 1931.godine, ovoj neverovatnoj pećini je posvećena velika pažnja javnosti. Skulpturice napravljene od slonovače mamuta su neke od najočuvanijih praistorijskih umetničkih dela.

Među najpoznatijim je 33.000 godina stara rezbarija konja, najstarija skulptura konja na svetu, koja je možda korišćena kao totem ili privezak. Obično se pretpostavlja da je u pitanju pastuv, zbog njegovog ponosnog držanja i načina na koji mu je oblikovan vrat. Nažalost, u potpunosti je sačuvana samo njegova glava. Pošto površinski slojevi slonovače imaju tendenciju ljuštenja, širina skultpure je značajno smanjena, a njene noge su uništene. Skulptura takođe sadrži brojne ugravirane simbole na potiljku, kao i na leđima i levoj strani grudi, čije značenje možda nikada neće biti shvaćeno u potpunosti.

5. Glava medveda iz Tolbaga (33 000 p.n.e)

Ne računajući Izrael, Sibir je jedino područje gde je pleistocenska umetnost privukla pažnju istoričara, mada ograničenu. Primeri paleoumetnosti su do sada identifikovani na preko 20 pojedinačnih arheoloških lokaliteta. Mnoga umetnička dela iz ove oblasti se može pripisati eri pleistocena, ali znatno je više onih koji pripadaju eri paleolita. Arheološko nalazište Tolbaga nalazi se blizu reke Hilok u Sibiru, a otkrio ga je 1970-ih poznati sovjetski arheolog i istoričar Aleksej Pavlovič Okladnikov.

Izrezbarena glava životinje, za koju se obično misli da je glava medveda, isklesana iz kostiju izumrlog vunenog nosoroga, bila je jedno od najvažnjih otkrića na ovom lokalitetu. Mikroskopskim ispitivanjem tragova koji su pronađeni na skulpturi, dokazano je da je isklesana pomoću raznih kamenih alata.

6. Figurica vunastog mamuta (33 000 p.n.e)

Arheolozi sa Univerziteta u Tibingenu su 2007. godine pronašli prvu netaknutu skulpturu vunastog mamua iz Švapske Jure u Nemačkoj. Opšte je poznato da su nalaz, koji je uklučivao i nekoliko drugih figurica, kreirali prvi moderni ljudi pre najmanje 35 000 godina. Ne samo da je nalaz bio retkost zbog netaknutog stanja mamuta, već se veruje i da je najstarija skulptura od slonovače otkrivena do danas.

Sama skulptura vunastog mamuta je prilično mala. Njena dužina iznosi 3,7 centimetara i teži svega 7,5 grama. Na njoj su prikazane neverovatno detaljne gravure, zajedno sa vitkim, šiljastim repom, snažnim nogama i prelepo zasvođenim trupom, koji ga čini zaista jedinstvenim. Skulpturicu krase kratke razderotine, a na stopalima su prikazani ukrasni detalji.

Ukupno je pet skulputa mamuta od slonovače iz gornjeg paleolita otkriveno na arheološkom nalazištu Vogelherd, koje je proslavio arheolog iz Tibingena - Gustav Reik, tokom njegovog prvog iskopavanja 1931.godine.

7. Venera iz Hohle Felsa (38 000 p.n.e)

Nastala tokom kamenog doba, skultpura ženske figure od slonovače je naširoko poznata kao Venera iz Hohle Felsa, a otkrivena je tokom arheoloških iskopavanja 2008.godine, u prethodno pomenutoj pećini Hohle Fels u jugozapadnoj Nemačkoj. Datira između 38 000 u 33 000 godina pre nove ere, što je zvanično čini najstarijom među svim poznatim figurama Venere i najstarijom koja je poznata arheologiji.

U okolini planine Holenštajn nalazio se veliki broj podjednako značajnih praistorijskih umetničkih dela, ali nijedan od njih nije imao sopstvenu izložbu. Najpopularnija izložba Venere iz Hohle Felsa zvala se "Umetnost i kultura ledenog doba", a održavala se u Štutgartu od 2009. do 2010.godine.

8. Čovek-lav iz Holenštajna (38 000 p.n.e)

Čovek-lav iz Holenštajna je najstarija antropomorfna figurica na svetu. Oktivena je 1939.godine od strane arheologa Roberta Vecela. Veličanstvena skulptura je pronađena u okviru Holenštajn Štadela, sistema pećina u Nemačkoj, koji je prava riznica važnih arheoloških i istorijski značajnih nalaza. Skulptura je stara 40 000 godina, a načinjena je alatima za sečenje kamena i predstavlja prvo umetničko delo otkriveno u Evropi koje predstavlja mušku figuru.

Čovek-lav nije pronađen netaknut, a nekoliko delova sa prednje strane njegovog tela nedostaje. Njegova visina iznosti 31 centimetar. Držanje i građa čoveka-lava sugerišu da stoji na vrhovima prstiju, sa rukama sa strane. Gornji deo leve ruke je ispresecan urezima koji mogu predstavljati tetovaže ili ožiljke. Čovek-lav je otkrive u mnoštvu drugih arefakata, ali se među njima ističe kao izuzetan primer praistorijske umetnosti iz kamenog doba.

9. Venera iz Tan-Tana (200 000 - 500 000 p.n.e)

Veneru iz Tan-Tana je otkrio arheolog Luc Fidler iz Nemačke, tokom iskopavanja na severnoj obali reke Dra. Nastala upravo na mestu svoga iskopavanja, Venera iz Tan-Tana datira između 200 000 i 500 000 godina p.n.e. i predstavlja najstariju figurru pronađenu na tlu Afrike.

Istraživanje odbacuje mogućnost da je Homo neandertalensis kreator ove venere i u ovom slučaju daje prednost Homo erektusu. Napravljena od preorađenog kvarca, figurica je dukačka oko 6 centimetara, široka 2,6 centimetara i duboga 1,2 centimetara, a teži oko 10 grama.

10. Venera iz Berehat Rama (233 000 - 800 000 p.n.e)

Poslednja stavka na ovoj listi, iako veoma kontroverzna, postoje čvrsti argumenti u korist njene legitimnosti. Venera iz Berehat Rama je otkrivena na Golanskoj visoravni u Izraelu. Predmet je pronađen ispod sloja vulkanskog sedimenta i kamena, a veruje se da je star između 233 000 i 800 000 godina. Mnogi istoričari veruju da je relikvija prikazuje žensku figuru, klasifikujući je kao relikviju koju je verovatno napravio Homo erektur u eri ranog srednjeg paleolita.

Debata o nalazu ostavljena je po strani nakon što je mikroskopska analiza, koju je sproveo Aleksandar Maršak, jasno ukazala na ljudsku aktivnost uključenu u oblikovanje predmeta. Veruje se da je figurina u prošlosti bila donekle humanoidnog izgleda i da je potom oblikovana i polirana ranim ljudskim alatima.

Slučaj dodatno komplikuje činjenica da su u susednim regionima pronađene slične skulpture, poput Tan-Tan Venere iz Maroka. Zaključak je da su ove figure verovatno korišćene u ritualne i ceremonijalne svrhe.