Zub star 54.000 godina možda menja ono što znamo o dolasku prvih homosapijensa u Evropu:Družili su se sa neandertalcima?

DEČJI ZUB iskopan u francuskoj pećini otkrio je dosad najranije dokaze o tome da su homosapijensi živeli u zapadnoj Evropi.

Štaviše, zub homosapijensa bio je stisnut između slojeva neandertalskih ostataka, što pokazuje da su dve grupe ljudi koegzistirale u ovoj regiji. Ovi nalazi osporavaju narativ da je dolazak homosapijensa u Evropu izazvao nestanak neandertalaca, koji su živeli u Evropi i delovima Azije oko 300.000 godina pre nego što su nestali.

"Razumni ljudi i neandertalci su živeli na istom mestu"

"Često smo mislili da je dolazak modernih ljudi u Evropu doveo do ubrzanog nestanka neandertalaca, ali ovi novi dokazi sugerišu da su i pojava modernih ljudi u Evropi i nestanak neandertalaca mnogo složeniji", rekao je koautor studije Kris Stringer, profesor i vođa istraživanja ljudske evolucije u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.

To je prvi put da su arheolozi pronašli dokaze grupa homosapijensa i neandertalaca koje žive na istom mestu i koje se brzo, čak i naglo, smenjuju najmanje dva puta, prema studiji objavljenoj u časopisu Science Advances u 9. februara, prenosiIndex.hr.

Pre toga dolazak prvih ljudi u Evropu datirao se između 43.000 i 45.000 godina, prema ostacima pronađenim u Italiji i Bugarskoj, nedugo pre nego što su pronađeni poslednji preživeli ostaci neandertalaca, koji datiraju pre 40.000 do 42.000 godina. Ovaj vremenski okvir mnoge je naveo na pomisao da su dolazak homosapijensa i nestanak neandertalaca povezani.

Na osnovu genetskih analiza znamo da su se homosapijemsi i neandertalci susretali i imali decu. To je rezultiralo tragovima neandertalaca u našoj DNK, preklapali su se mnogo duže razdoblje u Evropi, sugeriše ova studija. Jesu li se ljudi i neandertalci družili u ovoj francuskoj pećni s pogledom na dolinu Rone? Istraživači nemaju čvrste dokaze.

"Verovatno su se dve grupe susretale"

Alati pronađeni u slojevima koji otkrivaju zanimanja homosapijensa i neandertalca različitog su stila i ne pokazuju nikakav znak da su jedni druge učili tehnikama klesanja kamena. Kameni alati povezani s ljudima, poznati kao neronijski alati, manji su od mousterijanskih alata koje su koristili neandertalci.

No, autori studije smatraju kako je verojatno da su se dve grupe susretale u blizini - čak i ako se direktni  kontakt nije dogodio u ovoj pećini. Stotine komada kamenog oruđa pronađene na tom mestu upućuju na to da su sklonište u stenama intenzivno okupirale obe skupine ljudi i da to nije bilo samo mesto za povremeni boravak.

Zapanjujuće, naučnici su uspeli da utvrde da je period između preseljenja neandertalaca i doseljavanja prvih modernih ljudi u pećinu pre 56.000 godina bilo samo godinu dana. Istraživači su to učinili mapiranjem i analizom naslaga čađe iz vatri koje su ljudi palili u pećini.

"Čađ se taloži na svodu skloništa, a u periodu kad tamo niko nije živeo, nije bilo ni taloženja čađi", objasnio je Stringer.

Moguće je da su razmenjivali znanja

Glavni autor studije Ludovik Slimak, istraživač u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja i Univerzitetu u Tuluzu, koji radi na ovom mestu već 30 godina, rekao je kako veruje da su dve grupe na neki način razmenile znanje.

Od samog početka, rekao je Slimak, moderni ljudi su koristili kremen koji je došao s lokacija udaljenih stotinama kilometara, pokazuju kameni alati pronađeni u pećini. To znanje verovatno dolazi od autohtonih neandertalaca, objasnio je Slimak.

"Čini se da je homosapijens odmah dobro poznavao teritoriju i izvore kremena koji su vrlo lokalni. Kakva je tačno bila interakcija? To ne znamo. Nemamo pojma je li to bio dobar odnos ili loš odnos. Je li to bila grupna razmena ili su ljudi imali neandertalske izviđače koji su im pokazali sve šta je bilo važno?" rekao je Slimak.

Istraživači su odredili slojeve nalazišta koristeći radiougljenik i tehnike luminiscencije, koje određuju kada su zrna minerala u steni poslednji put bila izložena sunčevoj svetlosti. Sloj koji sadrži dečji zub homosapijensa proteže se kroz period od pre 56.800 do 51.700 godina. U različitim slojevima naučnici su otkrili osam drugih zuba koji su pripadali neandertalcima.

Moraju se pronaći i drugi ostaci

Razmrsiti priču o ljudskoj prošlosti je komplikovan poduhvat, ali je uglavnom prihvaćeno da moderni ljudi potiču iz Afrike i da su svoju prvu uspešnu migraciju u ostatak sveta izvršili u jednom talasu pre 50.000 do 70.000 godina.

Različiti drevni hominini postojali su i koegzistirali pre nego što se homosapijens pojavio kao jedina preživela vrsta, a došlo je i do ukrštanja između različitih grupaa ranih ljudi. Neke od tih grupa, poput neandertalaca, lako se identifikuju kroz fosilne zapise i arheološke ostatke, ali druge, poput denisovaca, identifikovane su na osnovu njihove genetske ostavštine.

Mari-Hélèn Moncel, voditeljka istraživanja u Francuskom nacionalnom prirodnjačkom muzeju u Parizu, rekla je da otkriće samo jednog modernog ljudskog zuba nije bilo dovoljno da se datumi dolaska homosapijensa u Evropu definitivno pomere. Rekla je kako su potrebni drugi fosilizovani ljudski ostaci da bi bila sigurna u nalaze ovog rada.

"Zubi nisu dovoljni, moramo pronaći postkranijalne ili kranijalne ostatke da bismo bili sigurni", rekla je Moncel, koja nije bila uključena u istraživanje.

Moguća je DNK analiza zuba

Moguće je da bi DNK - bilo direktno iz zuba ili kroz revolucionarne nove tehnike koje omogućuju sekvenciranje DNK pronađene u sedimentu - mogla razjasniti priču i reći nam kako je pionirska grupa ranih modernih ljudi bila povezana s onima koji su stigli kasnije i jesu li neandertalci koji su živeli u pećini imali isto poreklo.

DNK bi mogla da da dokaze o ukrštanju između dve grupe. U pećini Bačo Kiro u Bugarskoj, gde su pronađeni prethodno najstariji dokazi homosapijensa u Evropi, DNK tih ranih modernih ljudi sadržavala je oko tri posto genetskog materijala neandertalaca.