Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Još saznanja o drevnoj ljudskoj vrsti: Novi fosili denisovaca iz sibirske pećine najstariji su ikada pronađeni

Zanimljivo je da su ovi fosili denisovaca izvučeni iz dubokog sloja starog 200.000 godina.

 Portret dečaka denisovca Izvor: Maayan Harel / SWNS / SWNS / Profimedia

Istraživači Društva Maks Plank i Univerziteta u Beču i Tibingenu pronašli su nove fosilizovane ostatke nalik ljudskim. Ove kosti su pridodate kolekciji fosila denisovaca - najintrigantnijoj od svih izumrlih ljudskih vrsta, koje su živele na Zemlji u isto vreme kada i neandertalci i rani moderni ljudi.

Zanimljivo je da su ovi fosili denisovaca izvučeni iz dubokog sloja starog 200.000 godina. Ovo su najraniji ostaci denisovaca koji su ikada pronađeni, i dokazuju da su Denisovu pećinu naseljavali drevni ljudi više od 150.000 godina pre nego što su savremeni ljudi stigli u Sibir i okolinu. Rezultati analize novootkrivenih fosila objavljeni su u studiji u časopisu Nature Ecology & Evolution.

Možda će vas zanimati :

Igla u plastu sena

Nauka je prvi put saznala za postojanje denisovaca 2008. Tada je mali broj fosilizovanih kostiju i zuba pronađen u izolovanoj pećini na planinama Altaj u južnom Sibiru.

Nažalost, fragmenata fosila u Denisovoj pećini bilo je malo. Oni su otkrili malo detalja o ovom davno izgubljenom rođaku Homo sapiensa, za koji se veruje da je izumro pre otprilike 50.000 godina. U godinama koje su prošle od tada, arheolozi i antropolozi su grozničavo tražili još ostataka koje je ostavila ova neuhvatljiva vrsta. Tragali su prvenstveno u severnoj, centralnoj i istočnoj Aziji, gde su tragovi njihove DNK pronađeni kod autohtonih stanovnika.

Arheolozi i antropolozi su bili optimisti u pogledu pronalaska fosila denisovaca na ovim drugim lokacijama (fosilizovana vilična kost pronađena u pećini na Tibetu izazvala je veliko uzbuđenje). Ali mnogi naučnici su nastavili da usmeravaju svoju potragu na Denisovu pećinu u Sibiru, gde je drevno prisustvo denisova najčvršće utvrđeno.

U ovoj izuzetno uspešnoj novoj studiji, naučnici na čelu sa Katerinenom Dukom, docentkinjom na Odseku za evolucionu antropologiju Univerziteta u Beču, proveli su nekoliko godina analizirajući drevne uzorke DNK i različite proteine ekstrahovane iz otprilike 3.800 fragmenata kostiju uzetih iz pećine. Kako objašnjavaju u novom članku u časopisu Nature Ecology & Evolution, ove kosti su uključivale raznovrsnu mešavinu životinjskih i ljudskih fosila i bilo je nemoguće bilo šta vizuelno identifikovati.

 Denisova pećina
Denisova pećina
Izvor: Shutterstock

Za pozitivanu identifikaciju istraživači su se oslanjali na analizu peptida

Da bi ih pozitivno identifikovali, istraživači su koristili tehnologiju poznatu kao Zooarchaeology by Mass Spectroscopy, ili ZooMS. Ovaj visokotehnološki alat može da identifikuje peptide (nizove aminokiselina) koji se nalaze u ljudskom telu, a takođe i u telu vrsta ljudskih predaka.

Sa ovom pouzdanom tehnologijom koja im je bila na raspolaganju, naučnici su se koncentrisali na fosile iskopane iz najstarijeg sloja pećine starog oko 200.000 godina. Kosti sakupljene iz ovog sloja bile su rasparčana i neuredna zbrka i nisu mnogo istraživane u prošlosti. Ali sa ZooMS-om, dobijena je prilika da se fosili denisovaca iz kolekcije, koji ranije nisu bili u potpunosti ispitani - bolje istraže.

Članica tima Samanta Braun, doktorandkinja na Univerzitetu u Tubingenu, dobila je zadatak da izvrši analizu približno 3.800 ranije neidentifikovanih fragmenata kostiju. Većina ovih fosilizovanih kostiju pripadala je životinjama, pa je potraga za ljudskim ostacima bila ekvivalent traženju igle u plastu sena.

Braunino istraživanje na kraju je bilo uspešno. Pomoću precizne ZooMS tehnologije, pronašla je pet kostiju sa kolagenskim profilima koji su odgovarali ljudskim.

Ali kojoj vrsti ljudi? Svakako ne savremenim ljudima (Homo sapiens), koji će u Sibir stići mnogo kasnije. Kako dva moguća kandidata ostali su neandertalci i denisovani.

Da bi rešili ovu misteriju, naučnici pribegli još jednoj visokotehnološkoj inovaciji koja je unela revoluciju u arheološku i antropološku praksu: DNK analizi. Od pet ljudskih kostiju koje je Braun identifikovala, četiri su sadržale dovoljno značajnih tragova genetskog materijala da bi omogućili rekonstrukciju mitohondrijalne DNK. Ovi testovi su pokazali da je jedan od fragmenata kosti pripadao neandertalcu, dok su ostala tri denisovska.

Ako se uzme u obzir da su ove kosti izvučene iz sloja starog 200.000 godina, ova DNK tipizacija je zvanično utvrdila da su ova tri uzorka kostiju najstariji ostaci denisovaca ikada otkriveni.

"Denisova pećina je neverovatno mesto za očuvanje DNK, a mi smo sada rekonstruisali genome iz nekih od najstarijih i najbolje očuvanih ljudskih fosila", objasnio je dr Dijendo Masilani, genetičar sa Instituta Maks Plank sa odeljenja za evolucionu antropologiju u Lajpcigu.

"Bili smo izuzetno uzbuđeni što smo identifikovali tri nove denisovanske kosti u najstarijim slojevima Denisove pećine", rekla je Katerina Duka za Live Science. "Posebno smo ciljali na ove slojeve gde ranije nisu pronađeni drugi ljudski fosili i naša strategija je pokazala rezultate."

Otkriće 200.000 godina starih kostiju koje su pripadale denisovacima je bilo uzbudljivo. Ali postoji još jedan deo priče koji je možda još značajniji.

Unutar dubokog sloja pećine gde su pronađeni fosili, arheolozi su takođe iskopali veliki broj litskih kamenih artefakata koji datiraju iz istog vremenskog perioda. Među oruđem pronađen je i alat koji je verovatno korišćen za obradu životinjske kože.

Značajno je da nijedan od ovih alata nije bio sličan nečemu što je ranije pronađeno u centralnoj ili severnoj Aziji.

"Ovo je prvi put da možemo da budemo sigurni da su denisovci bili kreatori arheoloških ostataka [kamenih alata] koje smo pronašli", potvrdila je Duka.

Prethodno otkriveni fosili denisovana ili su pronađeni odvojeno od artefakata, ili pored artefakata za koje se sumnjalo da su ih ostavili neandertalci. Dve drevne vrste su često zauzimale iste pećine i teritorije i poznato je da su se ukrštale

U najstarijem sloju Denisove pećine pronađene su i hiljade komada životinjskih kostiju. Sada je identifikovano da pripadaju vrstama kao što su jeleni, divlji konji, bizoni, gazele i vunasti nosorozi, a sve su to mogli loviti denisovci pre 200.000 godina. Mnoge kosti su sadržavale tragove koji su u skladu sa klanjem, dok su druge bile oštećene vatrom (što znači da je meso životinja obrađivano).

"Lokacije pećine ispred izvora vode i ulaza u dolinu bila je odlično mesto za lov", primetila je Duka.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka