Prvi arheološki dokaz raspeća iz rimskog perioda u Velikoj Britaniji!

Reč je o, izuzetno, retkom dokazu koje direktno ukazuje na raspeće mladog muškarca.

Arheolozi su pronašli sahranu čoveka u drvenoj konstrukciji, starosti između 25 i 35 godina, na malom groblju u blizini rimskog naselja Fenstanton.

Kroz njegovu desnu petnu kost (calcaneum) prodirao je gvozdeni ekser u horizontalnom položaju, za šta istraživači veruju da je u skladu sa praksom raspeća. U tom slučaju bi mu stopala bila prikovana za stranice uspravne grede od drveta.

Arheološki dokaz raspeća

Tokom rimskog perioda, raspeće je bilo jeziv javni spektakl korišćen za kažnjavanje robova, pirata i državnih neprijatelja. Praksa je prvobitno bila rezervisana za robove da daju primer, ali je kasnije proširena i na građane nižih klasa.

Veoma malo arheoloških primera je dokumentovano širom rimskog sveta, ali najnovije otkriće daje jedan od prvih slučajeva fizičkih dokaza koji pokazuju da se ta praksa odvijala u Velikoj Britaniji.

Ostaci skeleta su radiokarbonski datovani između 130. i 360. godine naše ere, a antropološka analiza ukazala je na to da su njegovi gležnjevi možda bili okovani.

 Ekser nije konstantovan dok se konzervacija nije izvršila van lokaliteta. Korin Duhig, arheolog sa Univerziteta u Kembridžu, koja je ispitivala ljudske ostatke, utvrdila je da je raspeće jedino moguće objašnjenje. Znaci kaznenih povreda i imobilizacije pre i oko vremena smrti sugerišu da je žrtva možda bila rob.

Dejvid Ingam, arheolog koji je vodio iskopavanja, rekao je: "Razmere materijalnih ostataka na tom mestu ukazuju na ranije nepoznato rimsko selo pored puta. Drugi nalazi uključuju neobične dokaze za industrijsku preradu kostiju goveda, možda za kozmetiku i sapun; emajliran broš konja i jahač od legure bakra i drugi predmeti od legure bakra sugerišu da je u blizini možda bio hram ili svetilište; i retka sahrana "bustum", gde su lomača i ljudski ostaci zajedno sahranjeni na mestu spaljivanja."