Otisci stopala nastali pre 3 miliona godina otkrivaju važne stvari o razvoju hominina

Naučnici su u sredu objavili da je novo temeljno ispitivanje tragova, gotovo pola veka nakon njihovog prvobitnog otkrića.

Naučnici su u sredu objavili da je novo temeljno ispitivanje tragova, gotovo pola veka nakon njihovog prvobitnog otkrića, pokazalo da ih nije napravio medved, kako se nekada verovalo, nego hominini - drugim rečima, ljudska vrsta, možda čak i još uvek nepoznata.

Naučnici još uvek sastavljaju delove slagalice o tome kako i kada su se ljudi uspravili.

Staza je pronađena 1976. na nalazištu zvanom Laetoli - severozapadno od kratera Ngorongoro u severnoj Tanzaniji - oko 1.6 km od dve grupe fosilnih otisaka pronađenih dve godine kasnije. Oni pronađeni 1978. pripisani su vrsti Australopithecus afarensis, homininima čiji je primer poznati skelet otkriven u Etiopiji nazvan Lusi.

Otiske ostavile dve vrste hominima

Studija je utvrdila da su različite tragove u Laetoliju, koji su napravljeni u razmaku od nekoliko dana, sati ili možda minuta, u istom sloju pepela stvorile dve različite vrste hominina.

Paleoantropološinja Eli Meknat sa koledža Heritage College of Osteopathic Medicine Univerziteta Ohajo, koja je vodila ovu studiju objavljenu u časopisu Nature, primetila je da staze u Laetoliju predstavljaju najstariji nedvosmisleni dokaz dvonožnog kretanja u ljudskom fosilnom zapisu.

"Postojala su najmanje dva hominina koji su hodali na različiti način na različito oblikovanim stopalima u tom trenutku naše evolucione istorije, što pokazuje da je sticanjee veštine hodanja bilo manje linearno nego što mnogi misle", rekao je paleoantropolog i koautor studije Džeremi Desilva sa Darmut Koledža, prenosiIndex.hr. "Drugim rečima, kroz našu povijest postojali su različiti evolucijski eksperimenti kako hodati na dvije noge."

Otisci stopala pronađeni 1976. i ponovo iskopani 2019. imali su različite osobine od onih pronađenih 1978, posebno hod koji se naziva unakrsnim korakom.

Unakrsni korak

"Staza se sastoji od pet uzastopnih otisaka stopala. Ali leva noga prelazi preko desne i obrnuto. Još nismo sigurni što to znači", rekao je Desilva.

"Unakrsni korak se ponekad događa kod ljudi kada hodaju po neravnom terenu. Možda to objašnjava taj čudan hod. Ili je možda samo ovaj pojedinačni hominin hodao na neobičan način. Ili je možda nepoznata vrsta hominina bila prilagođena hodanju na ovaj način", dodao je Desilva.

Na osnovu otisaka stopala naučnici su procenili da je biće koje ih je napravilo bilo nešto više od metra, hodalo je udaranjem pete o tlo i imalo je nožni prst koji je lagano išao u stranu, iako ne baš kao kod šimpanze.

Desilva je rekao da naučnici mogu samo da nagađaju o drugim aspektima izgleda i ponašanja ovog hominina, kao i da li je pripadao nekoj već identifikovanoj vrsti - kao što su Kenyanthropus platyops ili Australopithecus deyiremeda - ili je nepoznat.

Uspravno hodanje presudan događaj u razvoju

Presudni trenutak evolucije bio je kada su naši preci usvojili uspravno hodanje na dve noge.

Hodanje na dve noge zahtevalo je anatomske promene, posebno u stopalima, nogama, kukovima i karlici, koje su evoluirale mnogo pre nego što se naša vrsta, Homo sapiens, pojavila pre više od 300.000 godina.

Nalazište Laetoli jetravnata površina s drvećem bagrema, na kojoj žirafa i zebri ima u izobilju. Kada su napravljeni otisci stopala, to je bilo opasno područje za malog hominina, koji je živeo s precima modernih hijena, lavova i leoparda, kao i sada izumrlih sabljozubih mačaka.