Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Arheologija

DREVNI DUHOVI: Otisci stopala daju novu teoriju o prvim stanovnicima Severne Amerike

Autor Milana Petrović
Autor Milana Petrović

Otisci stopala otkriveni u Vajt sendsu su među najstarijim dokazima o postojanju ljudi u Americi.

otisci-stopala Izvor: Printscreen/Godhuli News BD

Otisci stopla izgledaju kao da ih je pre samo nekoliko trenutaka ostavio bosi posetilac nacionalnog parka Vajt sends u Novom Meksiku. Tinejdžer čiji je svaki prst i peta jasno utisnut u fini pesak.

Ali ovo nije turistička staza. Ovi otisci su među najstarijim dokazima o postojanju ljudi u Americi i predstavljaju najnoviji prilog sve većem broju dokaza koji nameću u pitanje kada i kako su ljudi prvi put ušli u ovu, tada, neistraženu zemlju.

Možda će vas zanimati i:

Prema radu objavljenom u časopisu Science, otisci stopala utisnuti su u blato u blizini drevnog jezera u Vajt sendsu pre između 21.000 i 23.000 godina, u vreme za koje mnogi naučnici misle da zbog masivnog ledenog pokrivača ljudi nisu mogli da prođu u Severnu Ameriku.

O tome od kada su ljudi tačno nastanjivali Ameriku žestoko se raspravljalo gotovo čitav vek, a donedavno su mnogi naučnici smatrali da se to dogodilo ne pre 13.000 godina. Sve veći broj otkrića sugeriše da su ljudi bili u Severnoj i Južnoj Americi hiljadama godina ranije. 

Iako otkriće u Vajt sendsu ne zatvara knjigu ovih rasprava, izaziva veliko uzbuđenje.

"Ovakvo otkriće je poput otkrića Svetog grala", kaže Ciprijan Ardilijan, arheolog sa Autonomnog univerziteta u Zakatekasu. Ardilijan vodi iskopavanja u meksičkoj pećini Čikihuite, gde postoje, kako istraživači veruju, dokazi o ljudskim aktivnostima u Americi pre 30.000 godina.

"Osećam zdravu, ali duboku zavist - dobru vrstu ljubomore - prema timu koji je pronašao tako nešto."

Tragovi duhova

Otisci stopala sačuvani u Vajt sendsu privlačili su pažnju naučnika od ranih 1930-ih, kada je vladin naučnik ugledao jedan dugačak nešto više od 55, a širok 20 centimetara. Bio je ubeđen da je pronašao dokaze o postojanju mitskog Bigfuta.

"U izvesnom smislu, bio je u pravu", kaže Dejvid Bustos, programski menadžer parka i autor nove studije. "Bilo je to veliko stopalo - ali to je bilo veliko stopalo džinovskog lenjivica, a ne čoveka."

Od tada je pažljivim proučavanjem otkriveno hiljade drugih tragova drevnih ljudi i, sada izumrlih, životinja, poput džinovskih lenjivaca i mamuta koji su lutali u blizini drevnog jezera Otero.

Jezero Otero imalo je oko 4.000 kilometara kvadratnih vodene površine, a presušilo je pre nekih 10.000 godina. Dok se ono povlačilo, otisci su se utiskivali u beli pesak bogat gipsom, po kome parki nosi ime. Izloženi vetru, otisci su se u tom pesku osušili i sačuvali.

Ovi otisci dobili su nadimak "duhovi". Svaki otisak stopala označava mesto na kome je drevni rođak stajao pre više hiljada godina.

"[To] nas samo naježi", kaže Kim Čarli, član Pueblo of Akoma. Mnoga indijanska plemena i pueblosi osećaju duhovnu vezu sa Vajt sendsom, a Čarlie je član odbora u Kancelariji za očuvanje istorijskih plemena koji je sarađivao sa istraživačkim timom kako bi se osiguralo očuvanje otisaka.

Datovanje otiska

Međutim, pokazalo se da je teško utvrditi kada su drevni rođaci utisnuli stopala u blato Vajt sendsa, kaže drugi autor studije Metju Benet, geolog sa Univerziteta Burnmut u Engleskoj.

Površina parka ispresecena je stazama koje su mogle nastajati odvojeno u razmaku od nekoliko hiljada godina. Da bi sa sigurnošču utvrdili starost otiska radiokarbonskom analizom, naučnici su morali da pronađu određenu vrstu semena rupije (lat. Ruppia) ispod otiska stopala. Kada bi otkrili sloj semena, tu ne bi bilo otisaka; i obratno.

Ali iz godine u godinu, potragaje bila neuspešna.

Potom je došao taj ključni dan u septembru 2019. godine kada su se Bustos i Benet vratili, na blef, u parku koji su ranije posetili više desetina puta. Pronašli su drevne naslage semena, ali još nisu pronašli ljudske otiske. Tog dana, međutim, vetar je otkrio niz ljudskih otisaka. Struganje gornjeg peskovitog sloja otkrilo je obrise zakopane staze.

"U tom trenutku smo rekli bingo, imamo ga", seća se Benet.

Tim arheologa, geologa, geofizičara i informatičara okupio se da nizom testova prouči lokaciju, koja se prostire na površini otprilike veličine pola košarkaškog terena. Iskopavanjem je otkriveno osam zasebnih staza otisaka stopala, koji su imale 61 otisak koji je ostavilo do 16 ljudi, uglavnom tinejdžera i dece. 

"Mnogi tragovi pripadaju tinejdžerima i deci; veliki otisci odraslih su ređi", pišu autori studije objavljene u američkom časopisu Science.

Jedna od hipoteza naučnika za to jeste da je postojala podela rada, u kojoj su odrasli uključeni u kvalifikovane poslove, dok su" donošenje i nošenje" delegirani na tinejdžere.

"Deca su pratila tinejdžere i zajedno su ostavljali veći broj tragova."

Radiokarbonsko datovanje semena sugeriše da su ljudi i životinje hodali ovom istom rutom najmanje dva milenijuma, od pre 21.000 do 23.000 godina. Benet upozorava da se datum odnosi samo na tragove na ovoj lokaciji, a datumi ostaju nejasni za mnoge druge otiske u Vajt sendsu.

Stari ugljenik, novi ugljenik

Neki naučnici i dalje dovode u pitanje pouzdanost datuma otisaka koje je dobio istraživački tim.

Loren Dejvis arheolog sa Državnog univerziteta u Oregonu, naglašava potrebu za drugom metodom datovanja kako bi se verifikovali rezultati radiokarbona, ukazujući na fenomen onoga što je poznato kao efekat rezervoara tvrde ili slatke vode koji može pomutiti datovanje radiokarbona.

To se dešava zato što vodene biljke, poput analizirane rupije iz Belog peska, crpe ugljenik iz jedinjenja rastvorenih u njihovom močvarnom okruženju.

Ako je prisutan "stari" ugljenik - poput karbonatne stene - biljke će ga uvući u sebe, što zauzvrat može dovesti do varljivo starih datuma radiokarbona. Kopnene biljke, međutim, ne trpe ove efekte, jer crpe ugljenik iz atmosfere, gde su relativne količine radioaktivnog i neradioaktivnog ugljenika prilično konstantne. 

"Ja ću, na primer, biti veoma uzbuđen ako je ovo istina", kaže Dejvis. Ali dodaje: "Samo mislim da je prerano da izvadimo šampanjac i kažemo da je gotovo, uspeli smo."

Možda će vas zanimati i:

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka