Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Arheologija

Brutalne rane mrtvih govore o drevnom nasilju u najsuvljoj pustinji na Zemlji

Autor Milana Petrović
Autor Milana Petrović

Surovi uslovi života u pustinji Atakama pokazali su se smrtonosnim za mnoge.

Izvor: San Migel de Azapa arheološki muzej Čile /Michele Burgess / Alamy / Alamy / Profimedia

Niko nikada nije ni pomislio da je bilo kakav život u pustinji Atakama bio lak.

Surovi uslovi života u jednom od najsuvljih okruženja na Zemlji (i najsuvljoj nepolarnoj pustinji) pokazali su se smrtonosnima za mnoge. Ipak, opasnosti nisu pretile samo od pustinje, najveću opasnost su predstavljali ljudi.

U novoj studiji, naučnici su istraživali ljudske ostatke nekih od prvih poljoprivrednika koji su pokušali da uzgajaju u pustinji Atakama, u današnjem Čileu, pre otprilike 3.000 godina.

Možda će vas zanimati i:

Teškoća uzgajanja useva na ovom izuzetno sušnom mestu, napetosti u vreme društvene i kulturne transformacije dovele su do dramatičnih sukoba i nasilja, čije se nasleđe i danas jasno vidi na kosturima.

"U ovoj ekstremnoj pustinji, poljoprivreda je bila izuzetno ograničena, uglavnom na dolinske terase i oaze", rekli su istraživači, predvođeni autorom i antropologom Vivjen Standen sa Univerziteta Tarapaka u Čileu.

"Daleko od plodne obale, iseliti se iz ovih produktivnih oaza značilo je suočiti se sa neplodnim pejzažima bez vode i sredstava za život. Ovaj novi društveno-kulturni okvir i upotreba zemljišta mogli su izazvati društvene tenzije, sukobe i nasilje među grupama koje su ulagale u hortikulturu."

Tokom ovog istraživanja naučnici su posmatrali ostatke 194 odrasle osobe sahranjene na drevnim grobljima u pustinjskoj dolini Azapa, koja je nekada bila jedna od najbogatijih i najplodnijih dolina na severu Čilea.

Azapa dolina.
Azapa dolina.
Izvor: Shutterstock

Zbog izuzetne suvoće pustinjskog okruženja, ovi kosturi su sablasno dobro očuvani, a neki još uvek sadrže kosu i meko tkivo. Kosturi su datovani oko 800-600 godina pre nove ere.

Kod većine od ovih drevnih farmera vidljivi su znaci nasilja i borbe.

"Od 194 odrasle osobe koja je proučavana, kod 21 posto (n = 40) vidljiva je trauma kompatibilna s međuljudskim nasiljem, bez obzira na stepen potpunosti tela", objašnjavaju istraživači.

"Deset procenata od ukupnog uzorka (20/194) imalo je traumu koja se dogodila u trenutku smrti ili pred samu smrt. Traume su uglavnom sa smrtonosnim posledicama. Prelom na lobanji zabeležen je kod 14 osoba."

Prema istraživačima, mnogi od ovih tragova snažnog udara bili su uzrokovani namernim radnjama koje su počinili pojedinci. Udarci su izvedeni ili iz frontalnog sukoba, ili iz napada sa leđa.

"Kod nekih pojedinaca vide se teški prelomi lobanje koji su uzrokovali razaranja lica i razlivanje moždane mase", pišu istraživači, ističući da su povrede uzrokovane oružjem poput drvenih štapova, palica ili strelicama koje su ispaljivane.

Što se tiče razloga zašto je došlo do ovih napada, istraživači smatraju da su sporovi oko životnog prostora i resursa poput zemlje i vode najverovatnije bili ključni.

"Ovi faktori su stvarali tenzije i nasilne sukobe između konkurentskih susednih društvenih grupa u dolini Azapa tokom formativnog perioda", objašnjava tim.

Istraživanje je objavljeno u Journal of Anthropological Archaeology, prenosi Science Alert.

Možda će vas zanimati i:

Najnovije

Priroda

Nauka