Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Arheologija

Gozba na koju su svi pozvani: Rešena misterija skoro 500 godina starog reljefa katedrale u Sevilji

Autor Milana Petrović
Autor Milana Petrović

Kako su patlidžan, paprika i kolači završili na jednom luku?Značenje kamenog reljefa u katedrali u Sevilji godinama je kopkalo stručnjake.

Izvor: Shutterstock

Iako postoje gotovo petsto godina, sve do sada nisu proučeni kako treba, smatra Huan Klemente Rodrigez Estevez, istoričar umetnosti koji je konačno ovom reljefu posvetio zasluženu pažnju.

Možda će vas zanimati i:

68 reljefnih predstava hrane

Luk koji sakristiju najveće katedrale građene u gotskom stilu, povezuje sa glavnim brodom, ukrašen je izuzetnim kamenim ukrasom. Na njemu je prikazano 68 reljefa koji predstavljaju - hranu. 

Skriven drvenim vratima, ovi reljefi nikada nisu bili u fokusu, ni posetilaca ni naučnika, neopravdano. Sve dok španski istoričar umetnosti Huan Klemente Rodrigez Estevez nije odlučio da reši tu zagonetku.

"Ljudi i ne vide reljefe zbog vrata i jer su previše zauzeti gledajući kupolu", rekao je Gardijanu Huan Klemente Rodrigez Estevez. "Ali reljefi ovde postoje 500 godina i nikada nisu bili proučeni kako treba. Prošli su nezapaženo, osim što su ih smatrali novotarijom".

Na luku su prikazani svinjski papci, patlidžan, paprike, školjke, ostrige... Tu su i breskve i ren i odrani zec sa nožem pored, veverica na krevetu od lešnika i tanjir sa limunovima pored kojih klizi zmija. Za kraj, tu su kao i posle svakog ručka, kolači.

Ali zbog čega sva ta i baš ta hrana?

Luk je isklesan između 1533. i 1535. godine i predstavlja poglavlja društvene, religiozne, ekonomske i kulturne istorije kako Sevilje tako i čitave Španije.

"Kada sam počeo da ga proučavam, luk mi je delovao kao prozor u 16. vek. Samo nisam znao šta me čeka sa druge strane", rekao je Huan Klemente Rodrigez Estevez. 

Amerika samo što je bila otkrivena, a sedam vekova duga rekonkiste bila je završena. Čitava Evorpa se reformisala pa su tadašnji predstavnici crkve tražili svoje mesto u svetu koji se menjao. Posebno su želeli da naglase važnost evharistije, a pričešće da predstave kao "veliku gozbu na koju su svi pozvani", rekao je Rodrigez.

On je u svojoj knjizi o reljefima Seviljske katedrale ispitivao kako je hrana korišćena da ojača katolički identitet, predstavi vernicima obilje koje ih čeka u zagrobnom životu i posluži kao most između Evrope i Amerike.

Svinjetina se pojavljuje tri puta na 68 tanjira, ali je - zanimljivo - maslinovo ulje, koje je osnovna hrana u Andaluziji još od rimskog doba, upadljivo je odsutno.

Rodrigez smatra da je razlog Baltazar del Rijo, biskup koji je bio zadužen za nadgledanje ukrašavanja luka. Iako je bio veliko ime u Crkvi, Del Rio je poticao iz porodice preobraćenika, odnosno Jevreja koji su prihvatili katoličanstvo i moguće je da je odlučio da isključi ulje iz "gozbe" jer su ga koristili Jevreji.

Patlidžan koje je u Evropu, a naročito u Sevilju, stigao "preko islama" našao je svoje mesto na luku.

Hleb na centru luka mogao bi da se shvati kao referenca na Del Rijovu odluku da osnuje bratstvo koje će hraniti siromašne stanovnike Sevilje.

"Velika glad je zavladala Seviljom 1521. godine. Del Rijo je tada naredio da se kupi jeftina pšenica kako bi siromašni imali hleb. Ako pogledate sredinu luka, videćete vekne hleba", rekao je Rodrigez.

Rodrigez kaže i da je za paprike greškom mislio da su jagode sve dok mu jedan od botaničara koje je konsultovao nije ukazao na grešku i one su jedini "uvozni proizvod" iz Amerike u tom trenutku.

"U tom trenutku nije dolazilo mnogo hrane odande jer je sve još bilo novo. Kukuruz se tada koristio kao stočna hrana, a krompir nije još došao u Španiju jer je osvajanje Perua bilo 1530ih pa su brodovi iz Perua tek počeli da pristižu", rekao je on.

Možda će vas zanimati i:

Najnovije

Priroda

Nauka