Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Arheologija

Lobanja ČOVEKA ZMAJA priča svoju priču o ljudskoj vrsti

Otkrivena je ranih 1930-ih godina u Kini. Sada lobanja Čoveka zmaja priča svoju priču o evoluciji.

Izvor: Profimedia

Čudna lobanja pojavila se ubrzo nakon što su Japanci napali severoistočnu Kinu ranih 1930-ih. Tim lokalnog stanovništva podizao je most u blizini Harbina, grada u najsevernijoj kineskoj provinciji, kada je jedan od radnika naišao na iznenađenje u blatu. Bila je to gotovo kompletna ljudska lobanja izražene čeone kosti.

Pored oblika, neobična joj je bila i veličina. "Ogromna je", rekao je paleoantropolog Kris Stringer iz londonskog Prirodnjačkog muzeja.

Možda svestan svog pronalaska, čovek je sakrio lobanju u napušteni bunar. Sada, skoro 90 godina kasnije, studija objavljena u časopisu The Innovation navodi da ova lobanja predstavlja novu ljudsku vrstu: Homo longi ili Čovek zmaj (po reci Long što znači zmaj).

Dve dodatne studije otkrivaju da je zapanjujuće očuvana lobanja verovatno pripadala muškarcu koji je umro pre najmanje 146.000 godina. Pomešanost drevnih i modernijih anatomskih karakteristika njegovih ostataka nagoveštava juedinstveni položaj na ljudskom porodičnom stablu.

Na osnovu oblika i veličine harbinske lobanje, kako se često naziva, i poređenja sa drugim poznatim fosilima. Istraživači tvrde da je usko povezana sa nekoliko drugih zbunjujućih fosila čoveka, takođe iz ovog vremenskog perioda, a koji su pronađeni širom Azije. Analiza istraživača sugeriše da svi ovi fosili pripadaju grupi koja je usko povezana sa našom vrstom - možda čak i više od neandertalaca.

Pre nego što je premunuo, radnik koji je pronašao lobanju otkrio je svoju tajnu unucima. Kiang Ji, paleontolog sa kineskog univerziteta Hebei GEO, na njihov poziv je otišao da pogleda.

Fotografisao je i poslao kolegi Sijun Niju, kasnijem koautoru studije.

"Bio sam šokiran", priseća se Ni. Ne samo da je fosil bio izuzetno dobro očuvan, već je imao tu čudnu kombinaciju karakteristika. Harbinska lobanja je zdepasta i široka, sa istaknutom čeonom kosti uobičajenom kod drevnih hominina. U lobanji bez vilica ostao je samo jedan zub, ali taj zub ima tri korena, što je retka osobina kod modernih ljudi. Ostale osobine - poput nežnih jagodičnih kostiju, koje stoje ravno i nisko na licu - više podsećaju na našu vrstu.

"Imaš taj vrlo čudan osećaj kada pogledaš u njegove očne duplje", kaže Ni. "Uvek imaš utisak da on pokušava da ti nešto kaže."

ISTRAŽIVANJE LOBANJE ČOVEKA ZMAJA
Porodica je poklonila primerak Muzeju geonauke Hebei GEO Univerziteta, a tim je odmah krenuo na posao. Prikupili su informacije iz 95 fosila lobanja, viličnih kostiju i zuba koji predstavljaju homininsku grupu koju karakteriše više od 600 osobenosti.

Zatim su superračunarom konstruisali milijarde filogenetskih stabala, alata koji se koriste za osvetljavanje evolucionih odnosa između hominina, među kojima ima najmanje evolucionih koraka. Drvo koje je "niklo" postavilo je harbinsku lobanju na novu granu koja je usko povezana sa našom vrstom.

"Iznenadio sam se kad sam video rezultate", kaže Stringer, koji je autor dve studije koje definišu grupisanje i starost fosila. Očekivao je da će harbinska lobanja biti izdanak neandertalaca.

Deo tima mislio je da se harbinska lobanja toliko razlikuje od ostalih fosila hominina da bi je trebalo nazvati zasebnom vrstom. Ni, autor treće studije koja definiše novu vrstu, predstavlio je spisak karakteristika koje zajedno definišu Čoveka zmaja među kojima i izuzetno kvadratne očne duplje, nisko postavljen mozak, nedostatak grebena duž srednje linije lobanje.

"Nije samo jedna odlika koja ih razlikuje od svih ostalih", kaže on.

RASPRAVA O ČOVEKU ZMAJU
Ipak, ne slažu se svi naučnici i spoljni stručnjaci da je Čovek zmaj zasebna vrsta - niti se slažu oko njegovog položaja na porodičnom stablu hominina.

Mnoge karakteristike lobanje koje definišu izgleda su pre stvar razmere, a ne različite osobine, kaže antropolog Laura Buk sa liverpulskog Univerziteta Džon Murs. Čak se i unutar vrste, kaže ona, očekuju određene varijacije. Pol, starost pojedinca, regionalne adaptacije, starosti fosila i još mnogo toga može dovesti do manjih individualnih promena.

Ali ako nije posebna vrsta, šta je Čovek zmaj? Naučnici još traže odgovor...

Najnovije

Priroda

Nauka