Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Iznad Antarktika pre oko 430.000 godina eksplodirao meteorit

Većina čestica je veličine između 0,1 i 0,3 milimetra, a više od polovine prikupljenih komadića sastoji se od kuglica koje su međusobno stopljene u lopte nepravilnog oblika.

 Izvor: Veliki meteorit pronađen tokom programa Antarktičke potrage za meteoritima. Meteorit je uslikan na

Stenoviti komadići pronađeni na planinskom vrhu na istoku Antarktika ukazuju na to da se veliki meteorit rasprsnuo nisko u atmosferi iznad ledenog kontinenta i to pre oko 430.000 godina.

Čestice bogate niklom i magnezijumom izdvojene su iz šest kilograma komadića stena koje su naučnici sakupili po vrhu planine Valnum, na 2.500 metara nadmorske visine, navodi Science Advances, prenosi RTS.

Povezane vesti

Povezane vesti

Prema rečima Matijasa van Ginekena, kosmohemičara sa Univerziteta u Kentu u Engleskoj, hemijski sastav ovih komadića ne podudara se sa stenama na Zemlji, ali se podudara sa odnosom elemenata koji se pronalazi kod meteorita tipa ugljenični hondrit, prenosi portal.

Većina čestica je veličine između 0,1 i 0,3 milimetra, a više od polovine prikupljenih komadića sastoji se od kuglica koje su međusobno stopljene u lopte nepravilnog oblika.

Kombinacija elemenata u ovim lopticama blisko se podudara sa onom u česticama pronađenim na dva druga mesta na Antarktiku, od kojih je jedno udaljeno više od 2.750 kilometara.

To navodi na zaključak da su svi komadići poreklom sa istog mesta, to jest od istog tela.

Eksplozija pre 430.000 godina

Budući da su čestice sa drugih lokacija pronađene duboko u ledu i procenjeno je da se tu nalaze od pre oko 430.000 godina, naučni tim pretpostavlja da su i čestice sa planine Valnum tada pale na tlo.

Meteorit koji se rasprsnuo iznad Antarktika bio je širok između 100 i 150 metara, zaključuju naučnici na osnovu izvedenih simulacija. Takođe, eksplozija se verovatno desila na manjoj visini.

Tim je procenio da su talasi eksplozije razneli čestice meteorita po površini od oko 100.000 kvadratnih kilometara.

Eksplozija nije ostavila krater na tlu, ali temperatura vrelih gasova koji su dopirali do zemlje bila je oko 5.000 stepeni Celzijusa. Ova vrelina mogla je otopiti nekoliko satimetara leda.

Sličan prasak nad gusto naseljenim područjem danas bi rezultirao milionima žrtava i ozbiljno bi oštetio područje površine više stotina kvadratnih kilometara.

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

VRATITE SE NA NASLOVNU STRANU

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka