Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kućna grnčarija i najstarija pouzdana potvrda o slovenskim zlatarima

Lokalitet Vinča, kod reke Bolečice, dao je brojna svedočanstva o životu i svakodnevici slovenskih porodica u srednjem veku.

 Izvor: Kalupi za livenje nakita; Foto: Ljubaznošću Muzeja grada Beograda

Ti artefakti danas se nalaze u Muzeju grada Beograda - spremni da ispričaju priču o nekadašnjem životu Slovena na ovim prostorima.

Možda će vas zanimati i:

Slovenska grnčarija iz 10. veka

Četiri lonca i donji deo glačanog krčaga čine deo kućnog inventara slovenske porodice koja je na brzinu napustila dom, sudeći po tome što su svi delovi posuđa nađeni uz kamenu peć, na podu poluukopane brvnare, piše u rezentaciji Muzeja grada Beograda.

Međusobno u svemu različiti, lonci ukazuju na posuđe nabavljano namenski, od različitih grnčara, od kojih svaki prilikom izrade unosi tradiciju lončarstva kraja iz kojeg je potekao. Na jednom loncu su prepoznatljivi uticaji grnčarstva Velike Moravske, na drugom radionica iz južne Panonije, na trećem rad slovenskih grnčara iz okoline Beograda, na četvrtom radionica Donjeg Podunavlja. Krčag je napravljen u tradiciji bugarskih majstora.

Posuđe je moglo biti nabavljeno od trgovaca, ili samih grnčara, možda o pazarnom danu, na nekoj velikoj gradskoj tržnici. Da je u pitanju Beograd sredinom X stoleća, ukazuje "beogradski tip" grozdolike naušnice, otkriven u slojevima zasipanja kuće nastalim nakon njenog napuštanja, u drugoj polovini X veka.

Slovenska grnčarija, 10. vek
Slovenska grnčarija, 10. vek
Izvor: Ljubaznošću Muzeja grada Beograda

Kalupi za izlivanje nakita iz prve polovine 7. veka

U jednom kalupu su livene mrežasto ukrašene trake za prstenje, eliptične i kružne alke za lančiće, i romboidni okovi koji su mogli poslužiti i kao delovi ogrlica. U drugom kalupu su liveni loptasti privesci naušnica. Uz ta dva kalupa, na podu poluukopane kuće brvnare, ispred kamene peći, među ulomcima slovenskih posuda i komadićima metalne zgure, pronađeni su i već pripremljeni komadi kamena za pravljenje drugih kalupa. Ovo su na teritoriji Beograda najstarije pouzdane potvrde o slovenskim zlatarima i njihovim radionicama za livenje nakita od obojenih metala.

Tekst je objavljen u sklopu projekta „Slojevi prestoničke prošlosti" koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka