Naučnici upozoravaju: Industrijski obrađena hrana dovodi do prevremene smrti

Industrijski obrađena hrana poput pohovanog pilećeg mesa, sladoleda ili prerađenih žitarica za doručak povezana je s izgledima za prevremenu smrt i lošije zdravlje, upozoravaju naučnici.

Stručnjaci izražavaju oprez i pozivaju na dodatna istraživanja.

Industrijski obrađena hrana može se prepoznati po dugačkom popisu sastojaka na pakovanju među kojima su i prezervativi, zaslađivači i veštačke boje, a profesorka Marija Bes-Rastroljo sa univerziteta Navara kaže za BBC News da se u slučaju pakovanja koje sadrži više od pet sastojaka verovatno radi o industrijski obrađenoj hrani poput recimo kobasica ili hamburgera, prerađenih žitarica za doručak, instant supa, kolača, čokolade, sladoleda, masovno proizvedenog hleba, gotovih jela i drugog.

U okviru prvog istraživanja koje je sproveo španski univerzitet praćeno je 19.899 osoba tokom deset godina, a svake godine je analizirana njihova ishrana. U tom razdoblju preminulo je 335 ispitanika. Na svakih deset smrti među onima koji su najređe konzumirali industrijski obrađenu hranu umrlo je 16 onih koji su najčešće jeli takvu hranu (više od 4 porcije dnevno).

U drugoj studiji koju je sproveo univerzitet iz Pariza praćeno je 105.159 osoba tokom pet godina i njihova je ishrana analizirana dva puta godišnje. To istraživanje pokazalo je da konzumiranje industrijski obrađene hrane rezultira lošijim zdravljem srca.

Stopa kardiovaskularnih bolesti bila je 277 na 100.000 ljudi godišnje među onima koji su najčešće konzumirali industrijski obrađenu hranu u poređenju s 242 na 100.000 među onima koji su jeli najmanje te hrane.

Doktorka Matilda Tuvijer s pariskog univerziteta kazala je za BBC News: "Ubrzani i rašireni porast konzumiranja industrijski obrađene hrane na štetu izvornijih namirnica možda je pokrenuo značajni teret kardiovaksularnih bolesti u narednim decenijama".

Tuvijer kaže kako je sve više dokaza o štetnosti te hrane. "Rastući broj nezavisnih studija uočio je vezu između industrijski obrađene hrane i štetnih posledica za zdravlje". Prošle je godine uočena povećana veza s karcinomima.

Izazov pred naučnicima je da budu sto posto sigurni.

Istraživanja su uočila postojanje obrasca između takve hrane i lošeg zdravlja, ali nisu dokazala da jedno izaziva drugo. Naučlnici ističu da oni koji jedu najviše industrijski obrađene hrane imaju i najveće izglede imati i druge nezdrave navike poput pušenja.

Međutim Kevin McConej, profesor statistike s Open Univerzititeta kaže kako niko ne može biti siguran da je sve što je relevantno uzeto u obzir. "Te studije povećavaju moje uverenje da se nešto stvarno loše skriva iza tih veza, ali još sam daleko od toga da sam uveren".

Naučnici smatraju da ljudi možda jedu mnogo industrijski obrađene hrane zbog toga što je bogata energijom, ali nedostaje joj hranjivih sastojaka i vlakana, možda nije zdravo konzumirati aditive koji prate tu hranu iako su istraživanja pokazala da su sigurna za konzumiranje, lako ih je jesti a i potiskuju zdraviju hranu, jer ko bi posegnuo za voćkom pored sladoleda.

Nutricionistica Viktorija Tejlor iz britanske fondacije za srce podseća da se odavno preporučuje ishrana poput mediteranske a nju odlikuju neprerađene namirnice poput voća, povrća, ribe, orašastih plodova i integralnih žitarica.

"To zajedno s redovnim vežbanjem i nepušenjem pokazalo se korisnim za snižavanje rizika bolesti srca i krvotoka".

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu British Medical Journal.