Svake godine zagađenje vazduha ubije više ljudi nego pušenje, pokazali su rezultati istraživanja međunarodne grupe naučnika koja poziva svet da prestane da koristi fosilna goriva.
Nemački i kiparski naučnici ustanovili su da od posledica zagađenja vazduha godišnje umre oko 8,8 miliona ljudi u raznim delovima sveta, što je gotovo dvostruko više nego ranije procenjenih 4,5 milioin.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je procenila da godišnje od posedica pušenja umre oko 7,2 miliona ljudi.
Naučnici su ustanovili da je u Evropi, ključnom fokusu istraživanja Evropskog udruženja kardiologa, od posledica zagađenosti vazduha smrtno stradalo oko 790.000 ljudi, a u 40 do 80 odsto smrtnih slučajeva reč je o kardiovaskularnim bolestima, kao i o srčanom ili moždanom udaru.
"S obzirom na to da većina čestica i drugih zagađenih materija u evropskim zemljama potiče od izgaranja fosilnih goriva, potrebno je preći na druge izvore goriva kada je posredi proizvodnja energije", smatra koautor studije prof. Džos Lelieveld s Instituta za hemiju Max-Plank iz Majnca.
Pogledajte i Satelitski snimci pokazali gde su na Zemlji najveća zagađenja
"Korišćenjem čiste, obnovljive energije, ispunjavamo uslove iz Pariškog sporazuma, čija je svrha ublažiti učinak klimatskih promena. Ali istovremeno bismo na taj način mogli da smanjimo i stopu smrtnosti koja se dovodi u vezu s zagađenjem vazduha u Evropi za čak 55 odsto."
Studija, čiji su rezultati objavljeni u časopisu European Heart Journal, usredsređena je na ozon i najsitnije lebdeće čestice, poznate kao PM2.5, razmera 2,5 mikrometara i manje, koje su posebno štetne za zdravlje jer mogu stići do pluća, ali i da prodru u krv.
Naučnici kažu da je, po najnovijim podacima opasnost o takozvanih finih lebdećih čestica razmera 2,5 mikrometara po ljudsko zdravlje puno veća nego što se ranije mislilo.
Pogledajte i Beograd je ovog jutra bio najzagađenija prestonica na svetu
Ističu da su čestice jedan od glavnih uzroka respiratornih i kardiovaskularnih bolesti te pozivaju na smanjenje gornje granice PM2,5 u celoj Evropskoj uniji. Danas ograničenje iznosi 25 mikrograma po kvadratnom metru što je dva i po puta više od preporuka WHO-a.
"U Evropi je maksimalna dopuštena vrednost previsoka", upozorili su Lelieveld i koautor studije prof. Tomas Muncel, lekar na Kardiološkom odeljenju Univerzitetskog medicinskog centra u Majncu.
"U SAD-u, Australiji i Kanadi smernice WHO-a se uzimaju kao temelj za zakonodavne odluke koje je, po našem mišljenju potrebno uvesti i u zemlje EU-a", ističu naučnici u zajedničkom saopštenju.
Pogledajte i Devedeset odsto ljudi na planeti udiše zagađen vazduh!
Širom sveta, zagađenje vazduha godišnje uzrokuje dodatnih 120 smrtnih slučajeva na svakih 100.000 stanovnika, a u delovima Evrope u kojima je zagađenje vazduha ekstremno, zabeleženo je i više od 200 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika.
"Iz navedenih podataka nije teško zaključiti da od zagađenja vazduha godišnje umire više ljudi nego od pušenja", rekao je Muncel. "Međutim, pušenje se može svesno izbeći, a zagađenje vazduha ne može."
