Naučnici smatraju da bi pronalazak ovog broda mogao da pruži uvid u o vikinškim ekspedicijama tokom srednjeg veka.
"Usred groblja otkrili smo 'anomaliju', dakle, nešto što se izdvaja od ostalog dela nalazišta i ima jasan oblik i dimenzije vikinškog čamca", rekao je za AFP arheolog Nut Paše s norveškog Instituta za istraživanje kulturne baštine (Niku).
"Zasad ne možemo reći u kakvom su stanju ostaci čamca", kazao je.
Vikinzi su u brodovima sahranjivali izabrane članove zajednice, a zajedno s njima su polagali sve što bi im trebalo u zagrobnom životu.
Pogledajte i Život neustrašivih ratnika: Kako su se hranili vikinzi?
Gotovo u svim selima Vikinga gradili su se brodovi. Vekovima su usavršili umeće brodogradnje, pa su uspeli da izgrade brod koji je promenio tok istorije.
U čitavoj severnoj Evropi brodovi Vikinga građeni su na isti način – od dasaka pričvršćenih zakovicama. Zahvaljujući njima brodovi Vikinga bili su snažni i fleksibilni. Koncept dizajna vikinškog broda može se dobro videti na očuvanim brodovima "Oseberg" i "Gokstad", nazvanima po naseljima u blizini kojih su pronađeni. Oba su izložena u muzeju blizu Osla.
Arheolozi podsećaju da postoji nekoliko vrsta vikinških brodova i da je svaki od njih imao svoju namenu. Na duga putovanja Vikinzi su najčešće kretali u drakarima, izduženim plitkim brodovima sa simetričnim uzdignutim krajevima, a jedan od njih krasio je izrezbareni zmaj koji je trebalo da izaziva strah kod neprijatelja.
Pogledajte i Novo otkriće o nordijskim ratnicima: Vikinzi na svojoj odeći nosili natpis "Alah"? (FOTO)
Iako brodu nedostaju krma i deo donjeg dela trupa, stručnjaci procenjuju da je brod iz Haldena u celosti bio dugačak 20 metara, što ga čini jednim od najdužih vikinških brodova otkrivenih u toj zemlji, kažu iz Nikua.
Članovi instituta razmotriće sve opcije vađenja broda iz zemlje, čemu će se prionuti po završetku hladnog dela godine.
