Istraživanje koje je sprovela Erin Njumen sa Australijskog nacionalnog univerziteta pokazuje koliko naizgled nebitni detalji utiču na to da li ćemo verovati nauci
Sve veći uticaj pseudonauke i lažnih vesti izazov su za nauku i predstavljanje relevantnih rezultata javnosti, što ponovo pokreće staro pitanje – šta navodi ljude da u nju veruju ili ne veruju.
Psihološkinja Erin Njumen sa Australijskog nacionalnog univerziteta sprovela je istraživanje čiji su rezultati objavljeni u martu u časopisu Science Communication i pokazuju da kvalitet zvuka utiče na to da li će slušaoci verovati naučniku čiji snimak slušaju.
Erin Njumen se bavi pamćenjem, metakognicijom i lažnim sećanjima, a u svojim istraživanjima se prvenstveno fokusira na kognitivne procese koji utiču na ljudska verovanja. Kako je napisala u svojoj biografiji na sajtu Univerziteta, najviše je zanima zašto ljudi veruju da je nešto istina čak i kada nije navodeći da svakodnevno donosimo odluke šta je realnost, a šta ne, od pitanja da li smo zaključali vrata do dileme da li verovati naslovu iz novina.
Pogledajte i Stereotipi o psihičkim bolestima: Naučnici kao ludi genijalci
Jedan od zaključaka najnovijeg istraživanja potvrđuje da se pri procenjivanju verodostojnosti informacije ljudi uglavnom oslanjaju na osećaj. Tako su u eksperimentima koje je sprovela Njumen ispitanici slušali snimke naučnika u kojima predstavljaju svoj rad, tako da je isti snimak pušten jednoj grupi u punom kvalitetu, a drugoj grupi sa znatno lošijim zvukom, pa su zatim ispitanici iz obe grupe odgovarali na nekoliko pitanja.
U prvom eksperimentu ispitanicima su puštani snimci sa naučnih konferencija, a grupa kojoj je prikazan snimak sa lošijim kvalitetom zvuka ocenjivala je govornika kao manje inteligentnog, a njegovo istraživanje manje interesantnim i relevantnim nego što su to činili ispitanici iz grupe koja je naučnika i njegov rad ocenjivala na osnovu snimka kvalitetnijeg zvuka.
U drugom eksperimentu ispitanici su slušali kako istaknuti naučnici razgovaraju o svom radu u poznatoj američkoj radijskoj emisiji Science Friday, a snimci su sadržali i detaljnije podatke o samim naučnicima poput njihovog imena, kvalifikacija, imena ustanove u kojoj rade. Međutim, ove informacije im nisu povećale kredibilitet pa su ih ispitanici i dalje slabije ocenjivali ukoliko je zvuk bio lošeg kvaliteta.
Izvor: Elementarium.cpn.rs
