Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ponovo u modi: Povratak krzna u svetsku modu

Krzna i kože postali su omiljeni među modnim kreatorima, hip-hop zvezdama i kineskim bogatašima, dok se istovremeno čine napori da život i smrt zatočenih životinja budu što humaniji.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Tekst Ponovo u modi objavljen je u NG Srbija u septembru 2016. godine

Sredina je februara i ciča je zima, uz hladnoću tipičnu za severne krajeve. Nebo bez ijednog oblačka, tako da se sneg presijava na suncu. Trupkamo po zaleđenoj bari s ledenom korom debelom 23 centimetra. Kao da smo se vratili u daleka vremena, na začetak trgovine krznima.

Bil Makovski, koji već 60 godina lovi životinje zamkama, uglavnom u severnom Mejnu i oko njega, skreće mi pažnju na nekoliko grančica jove koje štrče iz leda. Dabrovi počinju da skupljaju topolu odmah posle prvog mraza, objašnjava mi. Zatim preko nje slažu nejestivu jovu, čija težina drži granje topole ispod leda, gde ga grickaju preko cele zime. Makovski probija led jednom metalnom šipkom, a zatim je dodaje meni da probam. „Je l’ osećaš kako je dno tvrdo?” To su ga dabrovi utabali, kaže.

Makovski ponovo probija led na drugom mestu. „Čuješ li mehuriće?”, pita me. Proširuje rupu i počinje da vuče sve dok se na mutnoj površini ne ukaže neobična čelična naprava. To je zamka, čvrsto sklopljena oko vrata ogromnog dabra. Oni mehurići bili su njegov poslednji izdisaj, zarobljen u ledu.

„Ovo se zove kapitalac”, kaže Makovski. „Vrlo lep dabar.” Za krzno će sigurno dobiti 25 dolara, računa on, i na putu do kuće ispunjen je osećajem zadovoljstva kao i mnoge generacije uspešnih lovaca i trapera pre njega. Uživajući u lepom danu i dobro poznatom okolnom terenu, priseća se šta mu je jednom rekao jedan zimski posetilac: „Kad se ljudi ne bi grozili ubijanja dabrova, platili bi da dođu ovde i uživaju u svemu ovome.”

ALI IZGLEDA DA ZGRAŽAVANJE više ne predstavlja veliki problem kada je reč o ubijanju životinja.Vrhunske manekenke koje su nekada pozirale s natpisima: „Radije ćemo ići gole nego da nosimo krzno”, sada su prešle na modele od krzna. Modni kreatori, koji su se do pre 15 ili 20 godina „plašil ii da dodirnu krzno”, takođe su „prevazišli tabu”,kaže Den Malen, uzgajivač krznašica iz Nove Škotske. Mnogi koji se bave trgovinom krznima sada priznaju da su aktivisti koji su tako bučno protestovali bili u pravu jer uzgajivači nisu na adekvatan način brinuli o svojim životinjama. Ali sada se, kažu, to promenilo, mada im aktivisti ne veruju. Bilo kako bilo, mnogi ljudi danas smatraju nošenje krzna kao lični izbor. U nekim gradovimaće vas više prezirati zato što kuckate poruku na telefonu dok hodate, nego zato što nosite krzno.

Saznajte i Jesu li životinje sposobne za saosećanje?

Trgovinom dominiraju farme za uzgoj krznašica,koje su od 1990-ih udvostručile proizvodnju.Prošle godine je proizvedeno sto miliona koža,uglavnom krznašica i nešto lisica. Traperi po običaju dodaju još nekoliko miliona koža divljih dabrova, kojota, rakuna, bizamskih pacova i drugih životinja. Da i ne pominjemo milione goveda,jagnjadi, kunića, nojeva, krokodila, aligatora i kajmana, koji se love i radi mesa i radi kože.

Ali nisu vam uopšte potrebne brojke. Dovoljno je da se osvrnete oko sebe. Nekada je krzno u Americi bilo isključivo deo konvencionalne zimske mode starijih dama iz Park avenije i posetilaca mondenskih klubova, dok ga danas nose hip-hop pevači i omladina. Sada se nosi preko cele godine i od njega se prave jastučići, novčanici,potpetice, privesci za ključeve, majice, šalovi,nameštaj i abažuri. Postoje bunde s kamuflažnimšarama, obojene bunde i bunde s kvadratnim dezenom koji stvara optičku iluziju. Postoji čak i krznena kićanka s likom Karla Lagerfelda, nazvana karlito.

Ali kako to da se krzno vratilo u modu posleonako žestoke društvene osude tokom 1990-ih?Ili još gore, posle ozloglašenih 1960-ih, kada je lik iz crtanog filma Kruela de Vil žudela za bundom od štenadi dalmatinaca i kada je pomama za krznima pretila da ugrozi opstanak leoparda, ocelota i drugih životinja u divljini? Restrikcijama iz 1970-ih bila je zabranjena upotreba krzna ugroženih vrsta za modne svrhe. Ali trgovina krznima ponovo je oživela jer se prilagodila kritikama, koje je često uspevala da nadmudri i zaobiđe.  Svemu tome dodajmo i povećanu potražnju novopečenih bogataša iz Kine, Južne Koreje i Rusije.

Moram da priznam da ja na celu ovu priču gledam iz jedne veoma zamršene perspektive. Moj pradeda je bio traper i ja mislim da znanje i iskustvo stečeno lovom, ribolovom i kontaktom sa živim bićima ima vrednost koja se uglavnom izgubila u našim urbanizovanim životima. A s druge strane, moja žena i ja smo svojevremeno nasledili jaknu od ocelota, sašivenu od 15 koža, koje su nas toliko mučile i proganjale da smo je na kraju poklonili kao nastavno sredstvo jednom nacionalnom životinjskom rezervatu. Eto vidite koliko je zamršeno. I zato sam hteo lično da se uverim.

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka