Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Arheologija

MARS: Pohod na Crvenu planetu

Autor Aleksandra Jovanović
Autor Aleksandra Jovanović

Sledeća velika misija čovečanstva je osvajanje Crvene planete. Koliko ćemo dugo da čekamo na to?

 Izvor: Foto: Profimedia

Tekst Pohod na Mars je objavljen u NG Srbija u novembru 2016. godine

Ilon Mask želi da ide naMars. Poznata je njegova izjava da želi da umre na Marsu, ali ne od pada na njega. Tehnologija koja bi mogla sprečiti takvu nesreću prošla je važan test jedne večeri prošlog decembra, kad je raketa Falkon 9, koju je sagradila Maskova kompanija SpaceX, poletela s Kejp Karnevala na Floridi noseći sa sobom 11 komunikacijskih satelita.

Nakon nekoliko minuta leta potisnik se odvojio od ostatka rakete kao što je to od početka svemirskog doba bilo s hiljadama iskorišćenih potisnika; oni inače izgore u atmosferi, a kiša njihovih delova padne u okean. Ovaj potisnik nije, međutim, bio potrošen. Umesto da padne,okrenuo se, a motori su mu se ponovo uključili kako bi ga usporili i vodili njegovo spuštanje do obližnje sletne platforme. U osnovi, leteo je unazad. Sa Zemlje se činilo kao da film o poletanju premotavaju unatrag.

U lansirnom kontrolnom centru na rtu, kao i u kontroli misije u kalifornijskom Hotornu, stotine mladih inženjera nepomično je na ekranima promatralo njegovo približavanje. Mask je izašao iz lansirnog centra kako bi ga uživo gledao. Nekoliko sekundi kasnije začuo se zlokoban prasak. Niko još nije uspeo da spusti startnu raketu orbitalnog tipa poput ove; u prvih nekoliko pokušaja kompanije SpaceX raketa je eksplodirala. Međutim, ispostavilo se da je ova buka bila samo zvučni prasak usled brzog spuštanja potisnika kroz atmosferu. Do Maskovih ušiju doprla je upravo kad je potisnik sletao – nežno, sigurno i uspešno, napokon! Ispred svojih ekrana inženjeri su klicali.

Čini se da su svi saglasni da, ako čovečanstvo ima sledeće veliko odredište u svemiru, onda je to Mars. No koliko je taj clj ostvariv?

Taj uspeh kompanije SpaceX prekretnica je u potrazi za raketama za ponovnu upotrebu. Mask računa da bi ta tehnologija mogla stostruko smanjiti troškove lansiranja, omogućujući tako kompaniji SpaceX konkurentsku prednost u poslu lansiranja satelita i dostavljanja zaliha Međunarodnoj svemirskoj stanici. Ali Maskuto nikad nije bio cilj. Prvo meko sletanje startne rakete, izjavio je te večeri na telefonskoj konferenciji na vestima, predstavljalo je „ključan koraku nastojanjima da osnujemo grad na Marsu”.

Ilon Mask ne želi samo da sleti na Mars kao što su astronauti misije Apolo sletali na Mesec. On želi onde da stvori novu civilizaciju pre nego što neka nevolja, za koju ćemo verovatno sami biti krivi,ne zbriše čovečanstvo s lica Zemlje. Zaposleni u kompaniji SpaceX u Hotornu često nose majices natpisom „Zauzmimo Mars”. Odmah iza ugla blizu Maskovog radnog stola, na kojem nema uobičajenih kancelarijskih sitnica, na zidu vise dve slike Marsa: jedna prikazuje crvenu, spaljenu planetu kakva je danas, a druga plavi Mars, smorima i rekama, naporima inženjera učinjen sličnim Zemlji. Mask kolonizaciju Marsa zamišlja u vidu flote međuplanetarnih Mejflauera, svaki sa stotinu naseljenika, baš kao i onaj prvobitni, osim što će svaki od tih putnika za krevet na svemirskom brodu morati da plati 500.000 dolara ili više.

SpaceX, osnovan 2002. godine, nije, međutim, poslao u svemir još nijednog čoveka. Kompanija se nada da će to promeniti iduće godine, kad na Falkonu 9 bude prevozila Nasine astronaute do svemirske stanice. Gradi se i veća raketa, Falkon hevi, ali ni ona neće biti dovoljno velika za slanje ljudi na Mars. U svom govoru krajem septembra, iščekivanom s velikim zanimanjem (nekoliko sedmica nakon što jematična raketa kompanije SpaceX eksplodiralana lansirnoj platformi), Mask je otkrio još nekoliko pojedinosti o svojim marsovskim planovima.Nije, međutim, ni nagovestio da je SpaceX razvio, a kamoli testirao, druge tehnologije potrebne za održavanje ljudi živima i zdravima na Marsu odnosno tokom dugog putovanja. Ipak, Mask je u junu najavio da SpaceX ima nameru da svoje prve astronaute pošalje prema Marsu 2024. godine. Na njega bi sleteli (meko, nada se) 2025. godine.

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka