Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Petojunska eksplozija, najtragičniji trenutak u istoriji Smedereva

Samo dva meseca nakon bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, Smederevo je doživelo svoju najveću katastrofu, zbog koje ga mnogi često nazivaju sprskom Hirošimom.

  Izvor: Spomenik žrtvama Petojunske tragedije Foto: Wikimedia Commons

Iz tvrđave gde su Nemci skladištili municiju 5. juna 1941. godine u 14 časova i 14 minuta odjeknula je snažna eksplozija, koja je zahvatila ceo grad i sva naselja desetak kilometara u prečniku. Drevne zidine ovoga puta nisu mogle da zaštite grad. Železnička stanica prepuna ljudi i kompozicija voza u trenu su zbrisani a najveći deo objekata u širem području grada pretvoreno je u ruševine. U prostoru zahvaćenom eksplozijom poginulo je oko 2.500 ljudi, a svaki drugi stanovnik je bio povređen ili ranjen. Tačan broj žrtava, međutim, nikada nije preciznije utvrđen“, piše na sajtu grada Smedereva.

Spomenik žrtvama Petojunske tragedije postavljen je na mestu blizu Železničke stanice i Smederevske tvrđave, kao spomen na poginule u eksploziji deponovane municije u Tvrđavi 5. juna 1941. godine.

Saznajte i Smederevska tvrđava

Vajar Selimir Sele Jovanović koji je ujedno i autor spomenika žrtvama Petojunske tragedije izjavio je jednom prilikom: „Ekspoloziju sam doživeo kao svetlost i mrak, neobjašnjivi prasak i viđenje krova zgrade,gde se nalazila kafana „Korzo“ u centru Smedereva, kako leti kroz vazduh. Na neobjašnjiv način sam se našao sam se u blizini Crkve. Možda me je prvi vazdušni talas eksplozije, koju kao takvu nisam ni osetio, poneo duž ulice? Postao sam priseban tek kad sam stigao do Zelene pijace u ulici Dimitrija Davidovića. Posle mnogo godina, kada sam radio spomenik žrtvama Petojunske tragedije, koji je otkriven 22. decembra 1972. godine, hteo sam da bez mnogo reči, on bude humka – simbol masovne grobnice. Zbog toga sam ga oblikovao kao stepenastu piramidu sa obeliskom – simbolom rađanja i sarkofagom – simbolom umiranja. Na reljefu u bronzi dugom 12 metara, prikazao sam spasavanje ranjenika posle eksplozije, oplakivanje i sahranjivanje mrtvih, a na krajnjoj četvrtoj ploči obnavljanje grada. Na prvoj ploči je moj lični doživljaj eksplozije, kada se ljudi nalaze u pokretima koji nisu prirodni“.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka