Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

U dolini jeze: Đia Đia, prvi interaktivni robot

Ljudima se generalno dopadaju neživi objekti u kojima mogu prepoznati ljudske karakteristike, međutim ta dopadljivosti u jednom trenutku naglo prerasta u potpunu odbojnost

 Izvor: Foto: Printscreen

Neprirodnost

Frojd je prvi proučavao neprirodnost kombinujući njenu semantiku i analizu situacije u kojoj je nastala. On je smatrao da percepcija neprirodnosti potiče iz straha od nepoznatog. Sa stanovišta psihoanalitičara, Frojd je analizirajući novelu Peskar nemačkog romantičara Ernsta Hofmana, pripisivao percipiranje neprirodnosti (Das Unheimliche), dečjem strahu od kastracije. Ipak, za savremeni diskurs mnogo je relevantnije tumačenje nemačkog psihijatra Ernsta Jenča koji je u svom eseju o neprirodnosti ovo osećanje pripisao osećaju neizvesnosti.

Njegova ideja je još prisutna, budući da neki savremeni teoretičari smatraju da se fenomen doline jeze javlja zbog nedostatka pravog orijentira, usled tendencije ljudi da novim informacijama pristupaju sa nepoverenjem, nelagodom, pa čak i neprijateljski. To, smatra Kristofer Rajmi iz Odeljenja za psihologiju Kalifornijskog koledža, znači da se sličan proces javlja u svakom susretu sa nekim graničnim kategorijama, a ne specifično androidima.

Na tom tragu, deluje da ovaj fenomen potiče iz istih dubina ljudske prirode iz kojih se javljaju sve vrste –izama, odnosno stvaranja najpre osećaja odbojnosti, a onda netrpeljivosti i otvorenog neprijateljstva prema svemu što je drugačije. U tome se prepoznaju dva kognitivna procesa – antropomorfizam i dehumanizacija.

Mori je verovao da osećaj neprirodnog igra ključnu ulogu u samoodržanju čoveka, a neurolog Kristijan Kejzers sa Holandskog instituta za neurologiju povezao je ovaj fenomen sa evoluiranim mehanizmom za izbegavanje patogena. On smatra, dakle, da je u osnovi doživljaja neprirodnosti, impulsivni osećaj odvratnosti prema svemu što bi čoveku moglo naškoditi, ali njegova teorija nije direktno testirana.

Priča o Arhitasu: Prvi robot napravljen je mnogo ranije nego što biste pomislili

Drugi istraživači smatraju da androidi ljude podsećaju na smrt. Istini za volju, mnogi od likova koji navodno bude to osećanje, zapravo su lutke, klovnovi, voštane figure, zombiji i humanoidni roboti, koji su, naizgled, ništa drugo do oživljeni mrtvaci. Neki ljudi ih možda doživljavaju kao pretnju jer ih asociraju na gubljenje kontrole na sopstvenim telom ili gubljenje duše.

Robotičar Dejvid Henson predlaže hipotezu evolucione estetike, u kojoj sugeriše da određeni pritisci oblikuju ljudski ukus kada je reč o određenim fizičkim atributima koji signaliziraju vitalnost, plodnost i zdravlje, a da android deluje neprirodno zato što nije atraktivan, a ne zato što nije relističan. Ipak, njegova istraživanja, koja su pokazala da je poboljšavanjem estetskih svojstava robota moguće ukloniti njegov faktor jeze, nisu uspela da dokažu da je baš estetski moment ono što je na početku izazvalo to osećanje.

Za razliku od svih ovih teorija koje se oslanjaju na preispitivanje ljudske percepcije, neki istraživači su se bavili kognitivnim procesima. Na prvom mestu, Mori je dobar deo svoje ideje zasnovao na hipotezi izneverenih očekivanja, koju je skovao dok je ispitivao kako ljudi reaguju na protetičku ruku. Mori, koji je za potrebe istraživanja koristio ruku koja je sasvim slična ljudskoj, ali joj nedostaju toplota i mekoća kože i tkiva, smatrao je da se osećaj jeze pri susretu s takvim objektom javlja zbog nepodudaranja između vizuelnog i taktilnog dela percepcije takve ruke. Kasnija istraživanja, koja su ispitivala zašto se ljudi plaše zombija, potvrdila su njegova zapažanja.

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka