Nasini naučnici otkrivaju da se na satelitima dve planete kriju potencijalno nastanjiva područja.
Iako su raniji preleti sonde Kasini pokazali da je ledena površina južnog pola najverovatnije debela oko 18-22 kilometara, novi podaci upućuju na to da bi vodeno prostranstvo na južnom polu moglo da se nalazi samo 5 kilometara ispod pokrivača.
Povišena temperatura naročito je izražena u tri pojasa nalik tigrovim šarama, u kojima su najizraženije hidrotermalne aktivnosti, mada se čini da ova oblast trenutno nije aktivna.
There may be more #OceanWorlds in our solar system than we thought! Here’s a breakdown of today’s discoveries: https://t.co/s8B1f8Qoimpic.twitter.com/QpIvID4Xef
— NASA (@NASA) April 13, 2017
Ono što je najbitnije jeste da je ustanovljeno da na površinu izbijaju mlazevi vodene pare koja sadrži vodonik, a poznato je da ovaj element predstavlja jedan od izvora energije mikroba na Zemlji. To znači da bi mikroorganizmi na Enceladu možda mogli da opstanu i bez fotosinteze.
Mlazevi vrele vode koji izbijaju iz pukotina na dnu okeana stupaju u reakciju sa okolnim stenama, a kao posledica nastaju velike količine vodonika. Gas se zatim otpušta kroz ledeni pokrivač u svemir, a osim vodonika, u tragovima su pronađeni i metan, amonijak i ugljen-dioksid. Tragovi metana mogli bi da ukazuju na postojanje metanogeneze - procesa nastanka metana koji uzrokuje aktivnost mikroba. U ovom slučaju, metan bi mogli da stvaraju mikroorganizmi kojima je vodonik glavni izvor energije.
