Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šta povezuje šahistu Bobija Fišera i kompozitora Džona Kejdža?

Šahovski genije i bivši svetski šahista Bobi Fišer i jedan od najneobičnijih kompozitora Džon Kejdž imaju više sličnosti nego što smo mislili.

 Izvor: Foto: Profimedia

U restoranu koji se nalazi u naselju Grinič na zapadnoj strani donjeg Menhetna, boemskoj prestonici Njujorka, sedamnaestogodišnji šahovski genije Bobi Fišer ubrzano je završavao jedan od čestih ručkova sa doktorom Brejdijem, šahovskim zaljubljenikom i urednikom najvažnijeg američkog šahovskog  časopisa, Life in Chess.  

Fišer nije mnogo mario ko od avangardnih umetnika posećuje tavernu – jednostavno je voleo da uživa u dobrom ručku koji restoran nudi. Brejdi je, pak, zapazio da za susednim stolom ručaju Endi Vorhol i Džon Kejdž. Kejdž je u to vreme bio već uveliko poznat kompozitor – znatiželjan da u svoje stvaralaštvo uklopi neke do tada neiskorišćene elemente i tehnike, on je o Fišeru znao više nego što je mladi Fišer znao o Kejdžu.

Vašar za ćutologe: tišina kao jedan od najvažnijih elemenata 

Kompozitor je smatrao, naime, da umetnost celokupnog šahovskog performansa može da se predstavi muzičkim notama. Čitava seansa sastavljena ne samo od poteza, već i od gestikulacija igrača, njihovih bolnih grimasa kada naprave grešku, cupkanja nogama ispod stola u trenucima iščekivanja.

I tišina, najvažniji od svih važnih elemenata Kejdžove percepcije muzike. To ne čudi jer, rekli bi neki, šahovska je partija vašar za ćutologe i nema nikakvih dodirnih tačaka sa muzičkim kompozicijama koje donose jasan zvuk koji slušalac analizira pošto ga celog čuje.

Šahovske partije, bar se tako često konstatuje, specifične su po tome što i pre nego što igrači odigraju svoj potez, posmatrač može da analizira moguće varijante i tako u svojoj glavi stvori umetničku sliku, nekad potpuno razlilčitu od one koju dvojica igrača naslikaju na šahovskoj tabli.

Ali, šta ako isto može da se učini i sa muzikom? Šta ako i muzičku kompoziciju možemo da interpretiramo potpuno nezavisno od onog što je kompozitor napisao u partituri i to pre nego što čujemo njen prvi ton?

“Bobi, vreme je da krenemo, treba da se pripremiš za odlazak na najvažniji turnir ove godine”, rekao je Brejdi Fišeru, mada nije skidao znatiželjni pogled koji je dosezao do Kejdža. Vorhol je nakratko bio izašao, i Kejdž je koristio te minute da vrlo koncentrisano prouči ono što je bilo napisano u šarenoj svesci koju je imao na svom stolu.

U njoj – šahovski potezi, nikoga drugog do Bobija Fišera. Zapisani potezi tišine koja je remećena u trenucima kada igrači odigravaju poteze i pritiskaju taster na šahovskom satu koji označava preostalo vreme. Rukopis dvojice takmičara prekucan kucaćom mašinom, sabran u džepni časopis na 24 strane.

Po čemu se kompozicija 4,33 razlikuje od svih drugih saznajte na narednoj strani >>>

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka