Možemo li upravljati onime što nije lako merljivo? Šta se dešava kad pokušamo da izmerimo vredne stvari koje su kompleksnije poput kiše, reke, močvare ili biodiverziteta?
Proizvodi kao što su kafa, pamuk i ulje su roba kojom se trguje ali i koju merimo, o kojoj pregovaramo i čiju cenu određujemo na osnovu zahteva tržišta, ponude i potražnje.
No, šta se događa kada pokušamo da izmerimo vredne stvari koje su kompleksnije,koje nisu ni roba niti vlasništvo pojedinca i kojima se ne trguje, kao što su kiša, reke, močvare ili biodiverzitet?
Usluge ekosistema vezanih za vodu su brojne i uključuju prečišćavanje zagađenih voda u močvarama, zaštitu obala od ekstremnih vremenskih uslova koju pružaju mangrove, zadržavanje viška vode u plavnim područjima i čuvanje velikih zaliha vode u jezerima - sve ove usluge vrše funkciju „infrastrukture“.
Ovde nije reč o inženjerskim rešenjima, već o zelenoj, prirodno oblikovanoj infrastrukturi.
Prepuštanje toku ili saradnja sa prirodom može da unapredi rezultate inženjerskih rešenja i značajno uveća finansijsku dobit.
Costanza et al. su procenili korist koju društvo ima od zelene infrastrukture za vode na 29 trilliona dolara godišnje (procenjena vrednost za močvare - priobalje/mangrove, ritove/plavna područja, reke i jezera, na osnovu 2011 područja i imajući u vidu vrednost dolara iz 2007).
Usluge koje pruža zelena infrastruktura unapređuju način na koji uzgajamo hranu, stvaramo struju i obezbeđujemo vodu za gradove. Istovremeno vrše značajne biohemijske procese i obezbeđuju staništa i opstanak vrsta u našoj okolini.
