Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

10 najvažnijih događaja u svetu u 2016. godini

Agencija Beta sastavila je spisak događaja koji su obeležili godinu na izmaku.

 Izvor: Foto: Profimedia

1. Donald Tramp za predsednika SAD-a

Milijarder, investitor u nekretnine, rijalti zvezda i politički autsajder Donald Tramp izabran je u novembru za predsednika SAD, izazvavši jedan od najvećih poličkih šokova u skorašnjoj američkoj istoriji. Na obećanjima da će rasturiti vašingtonski establišment i vratiti radna mesta u industriji, republikanski kandidat je pobedio osvojivši većinu elektorskih glasova, premda je njegova rivalka iz Demokratske partije Hilari Klinton dobila skoro tri miliona glasova više na nacionalnom nivou. Tramp je od početka izbornog ciklusa smatran autsajderom, i u trci za nominaciju Republikanske partije, i posle na generalnim izborima. Uprkos neodmerenim izjavama o Meksikancima i imigrantima, hvalisanju o napastvovanju žena, uvredama na račun svih koji bi mu se suprotstavili i nejasnim političkim smernicama, Tramp je na kraju pobedio. Klinton je sve vreme vodila u većini anketa, ali je desetak dana uoči izbora FBI objavio da obnavlja istragu o spornim imejlovima Hilari Klinton dok je bila državna sekretarka. Do izbora je, ipak, povratila prednost u anketama, ali je Tramp "boljom igrom na terenu" došao do većine elektorskih glasova. Mada je ublažio većinu svojih stavova iz kampanje, Tramp ostaje pri najavi da će poboljšati odnose s Rusijom, što bi moglo da preoblikuje sveukupne odnose u svetu od Ukrajine i Sirije, pa do NATO i Evropske unije, piše Beta.

2. Bregzit

Britanci su na referendumu 23. juna izglasali izlazak iz Evropske unije, izazvavši veliki potres u Evropi, svetu, ali i na finansijskim tržištima. Zasad je, međutim, jedino sigurno da je 51,89 odsto birača glasalo za izlazak iz EU, dok je sve ostalo nepoznanica kada će se to desiti, pod kojim uslovima i da li je u pitanju baš toliko dramatična odluka kao što se u prvi mah činilo. U međuvremenu su se strasti stišale, a berze oporavile. Premijerka Tereza Mej, koja je došla na čelo vlade pošto je Dejvid Kameron podneo ostavku zbog neuspeha na referendumu, još nije izložila strategiju za pregovore o "razvodu" od EU, pod izgovorom da bi to oslabilo pregovaračku poziciju Londona. Mej je najavila formalni početak pregovora u martu, s ciljem da se oni završe za dve godine. U pregovorima je glavno pitanje da li će Velika Britanija moći da zadrži pristup jedinstvenom tržištu EU, što se u Briselu uslovljava prihvatanjem ostalih temeljnih sloboda, medju kojima je sloboda kretanja. Ako bi London prihvatio te uslove, postavlja se pitanje zašto uopšte izlazi iz Unije, kada je ograničenje migracija bio glavni motiv antievropskih populističkih snaga. Neizvesnosti oko Bregzita doprinosi i odluka suda da parlament mora da da konačnu reč o izlasku iz EU, pa se sada o tome vodi spor na najvišem sudu, što bi moglo da pomeri rok vlade za pokretanje pregovora s EU.

Saznajte i 10 najvažnijih događaja u svetu u 2015. godini

3. Pokušaj državnog udara u Turskoj

Deo turske vojske pokušao je državni udar u noći između 15. i 16. jula, ali su se snage odane predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu brzo konsolidovale i ugušile pobunu posle čega je usledila represija nad Erdoganovim protivnicima. Epilog je 290 mrtvih u sukobima pučista i snaga lojalnih režimu i na desetine hiljada uhapšenih i otpuštenih. Pobuna dela vojske koja je izvela borbene avione i helikoptere izazvala je paniku na ulicama Ankare i Istanbula. Pučisti su napali Parlament i Predsedničku palatu. Sa odmora u Marmarisu, Erdogan poziva gradjane da se odupru "pokušaju puča" izlaskom na ulice i 16. jula ujutru vraća se u Istanbul i osudjuje "izdaju" pučista koje optužuje da su povezani s njegovim bivšim saveznikom, propovednikom Fetulahom Gulenom koji živi u SAD. Posle propasti puča, Erdogan je od Vašingtona tražio Gulenovo izručenje. Čistke se sprovode u pravosudju, medijima, prosveti i vojsci gde je smenjena gotovina polovina generala. Uhapšeno je oko 35.000 ljudi, a 76.000 je otpušteno. Erdogan je govorio i o ponovnom uvodjenju smrtne kazne, što su osudile Evropska unija i NATO, a 20. jula je uveo vanredno stanje.

4. Borbe za Alep 

Sirijska vojska proglasila je krajem decembra pobedu u najvećem gradu u Siriji Alepu, u kojem su vođene najžešće borbe u petogodišnjem gradjanskom ratu. Borbe u kojima su učestvovale lokalne, regionalne i medjunarodne snage, pobunjenici i ekstremisti Fronta Fateh al Šam, bivšeg ogranka Al Kaide, trajale su četiri godine s kulminacijom u novembru 2016. Sirijska vojska lojalna predsedniku Bašaru el Asadu, koga podržavaju Rusija i šiitske jedinice pod uticajem Irana, pokrenula je 15. novembra ofanzivu za oslobadjanje istočnog dela grada, od 2012. pod kontrolom pobunjenika, a od februara 2016. i pod opsadom i konstantnim vazdušnim napadima sirijske i ruske avijacije. Ofanziva je počela posle više privremenih prekida vatre koje je od 17. oktobra jednostrano uvodila Rusija radi evakuacije civila. Pobunjenici, koje podržavaju SAD i zapadne zemlje, Turska i Saudijska Arabija, vodili su od 28. oktobra borbu za razbijanje opsade, ali ih je sirijska vojska zaustavila, nudeći im rok od 24 časa za predaju, što su odbili i direktno dali povod za ofanzivu. Gubitak Alepa veliki je poraz pobunjenika, dok je za sirijsku vladu najveća pobeda od početka rata započetog u martu 2011. godine. U tom sukobu je stradalo više od 300.000 ljudi, dok je nekoliko miliona primorano da napusti domove.

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka