Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ljudi koji jedu zemlju

Da li je geofagija – konzumiranje zemlje – poremećaj u ishrani ili tretman lečenja pojedinih oboljenja? Šta ljude podstiče da žude za prašinom i zemljom?

 Izvor: Foto: Arsirya / Shutterstock.com

Šeila je bila dete kada je u Kamerunu probala kaolinit, kinesku glinu.

„Bila sam u osnovnoj školi“, rekla je. „Moja tetka je jela kinesku glinu i često sam išla da joj kupim“, dodaje Šeila. Ona trenutno studira na univerzitetu u Francuskoj. Mnogi ljudi i kada se vrate kući nastave da konzumiraju ovu supstancu svaki dan, a neki čak postanu i zavisnici.

Kaolinit nije teško nabaviti, jer se može kupiti u većini supermarketa u Kamerunu, ali nije nešto što se nalazi na listi zabranjenih proizvoda. Kaolinit nije nova psihoaktivna supstanca. To je zemlja. 

Konzumiranje zemlje ili geofagija ima dugačku istoriju u Kamerunu, a prema rečima Sere Jang, eksperta za geofagiju na Univerzitetu Kornvel u SAD-u, ova neobična praksa ima dugačku istoriju širom sveta.

Geofagija je zabeležena u brojnim zemljama, poput Argentine, Irana i Namibije. 

S geofagijom se najčešće suočavaju deca i trudnice

Prema rezultatima istraživanja tima naučnika predvođenih Serom Jang, utvrđeno je da je geofagija rasprostranjenija u tropskim predelima i da se s njom najviše suočavaju dve grupe: deca i trudnice. 

Međutim, bitno je da znamo da niski stepen geofagije u drugim zemljama može biti i rezultat neizveštavanja o ovoj pojavi usled kulturnih tabua.

Saznajte i Ko su ljudi bez otisaka prstiju?

„Ova žudnja za zemljom se dešava često i uglavnom ispred našeg nosa“, kaže Jang, navodeći da je čula za slučaj čuvene operske zvezde u Njujorku (nije želela da je imenuje) koja je imala mračnu tajnu – jela je zemlju za vreme trudnoće. 

Jangova se još više zainteresovala za geofagiju dok je bila na terenskom istraživanju u ruralnoj Tanzaniji.

„Intervjuisala sam trudnicu u vezi sa anemijom, nedostatkom gvožđa. Sedela sam na podu njene kuće i pitala sam je šta voli da jede tokom trudnoće, a ona je odgovorila da dva puta dnevno uzme zemlju za poda kuće i pojede“, kaže Jang.

Razumljivo, Jangova je bila šokirana.„Konzumiranje zemlje se kosilo sa svime što su nas učili“, rekla je.

Oprečna shvatanja geofagije

Zaista, zapadna medicina geofagiju smatra patološkim ponašanjem - oblikom pike, stanjem koje se pripisuje onima koji namerno unose štetne/nejestive supstance poput čaša ili izbeljivač.

S druge strane, u Keniji možete da kupite pakete zemlje u različitim ukusima. Država Džordžija u SAD-u je takođe poznata po kvalitetnoj beloj prašini, a iako se na paketima nalazi oznaka da nije namenjeno za ljude i konzumiranje, svi znaju pravu svrhu.

Kakav je ukus zemlje?

Reporter Bi Bi Si-ja Džoš Gabatis je zarad eksperimenta ušao u jednu afričku radnju u Južnom Londonu i tražio glinu za trudnice. Nakon što je kupio, lagano je stavio manji komad u usta. Šljunak je isisao svu vodu iz njegovog jezika formirajući pastu koja se lepi za usta kao puter od kikirikija. Kratko ga je zabavila misao da glina ima ukus dimljenog mesa, pre nego što je shvatio da ipak više podseća na prljavštinu.

Medicinski fenomeni: Porodica Fugate, ljudi koji imaju kožu plave boje

Zapitao se - šta je to što tera ljude da jedu zemlju?

„Svako ima svoje razloge“, rekla je Monik, student iz Kameruna. „Želja je jedan razlog, a drugi je lek za mučninu ili bola u stomaku. Glina smiruje bol delujući kao preliv za želudac“, rekla je.

Da li je moguće da bi umesto bolesti, geofagija mogla biti tretman lečenja?

Tri ključna razloga konzumiranja zemlje

Zapravo, postoje tri ključna objašnjenja zašto ljudi jedu prašinu i zemlju.

Nije sva zemlja ista. Kaolinit pripada grupi minerala gline i čini se najpopularnijim kod ljudi koji žude za zalogajem zemlje. Glina je veoma dobra u povezivanju stvari, pa smirenje bolova u želucu glinom može da se objasni vezivanjem ili blokiranjem štetnih toksina i patogenih materija u probavnom sistemu.

Druga hipoteza je možda intuitivnija: glina možda obezbeđuje nutrijente koji nisu prisutni u namirnicama koje svakodnevno konzumiramo. Anemija je često povezana sa geofagijom, pa je možda konzumiranje zemlje (koja je bogata gvožđem) način da se ispravi nedostatak gvožđa.

Postoji i sugestija da je geofagija odgovor na ekstremnu glad ili nedostatak mikronutrijenata koje čine nejestive stvari atraktivnim.

Ova hipoteza je neprilagodljiva, jer se poklapa sa idejom da je konzumiranje zemlje negativno ponašanje bez koristi.

„Predvideli smo da je geofagija najrasprostranjenija u tropskim predelima zato što je tamo najveća gustina potegenih organizama“, kaže Jang. Štaviše, deca i trudnice su dve grupe kojima su najviše potrebni dodatni nutrijenti ili zaštita od bolesti, jer je njihov imunitet malo slabiji. 

„Ako tako posmatramo, možda možemo da objasnimo poseban značaj žudnje za zemljom kod trudnica. One jednostavno žele da se prepuste i uživaju u svemu što požele", kaže Džulija Horms, asistent na katedri za psihologiju na Univerzitetu u Albaniju.

Geofagija kao kulturni fenomen

Horms ipak napominje da žudnja za hranom ipak ima veze sa kulturom, a ne sa biologijom. 

Ukoliko postoje rasprostranjena verovanja vezana za kulturni fenomen geofagije, onda žene u Kamerunu na sličan način žude za zemljom kao što žene u Evropi i Severnoj Americi žude za čokoladom i sladoledom. Samo što žudeti za nečim ne znači da je to dobro za njih.

Ipak, jasno je da sklonost ga geofagiji svakako imaju svoj izvor,budući da se pronalazi i u kulturama u kojima nema tako veliki značaj.Studije na životinjama sugerišu prilagodljivo, biološko objašnjenje koje bi moglo da bude makar deo priče. 

Kada se slonovi, primati, goveda, papagaji i slepi miševi prepuste geofagije, smatra se da služi svrsi. Uprkos tome, neki od naučnika koji geofagiju smatraju normalnim kod životinja, ipak smatraju da je abnormalna kod ljudi.

Nesumnjivo je da neki slučajevi konzumiranja zemlje zaista uključuju psihijatrijske probleme, ali je teško podvući crtu. Agencija za toksične supstance i registar bolesti u SAD-u je 2000. godine zaključila je da patološki nivo konzumiranja zemlje može da izazove 500 miligrama dnevno, ali čak su i ljudi iz agencije priznali da je u pitanju proizvoljnost merenja.

Saznajte i Ljudi koji ne osećaju bol

"Zato što je geofagija uglavnom dokumentovana kao kuturni fenomen, ja ne mogu da ga posmatram kao abnormalno ponašanje", kaže Ranit Mišori, profesor porodične medicine i doktor u Medicinskom centru Univezrziteta Džordžtaun. "Ukoliko je, međutim, ovo ponašanje pak povezano sa bilo kakvom kliničkom abnormalnošću, ja bih da vidimo kako možemo da ga izbegnemo", dodaje on.

Potrebna opširnija istraživanja

Jasno je da postoje nedostaci u razumevanju geofagije. Prisustvo bolesti iz zemlje i toksičnih supstanci iz gline su glavni problem, kao i mogućnost da veliki nedostaci navodno izlečeni  ovom praksom mogu da budu izazvani njima.

Konzumiranje zemlje može čak postati i zavisnost, impulsivni akt koji se skriva od drugih.

Lako je odbaciti geofagiju kao odvratnu dečju naviku, ćef i žudnju trudnica ili kao egzotično ponašanje u udaljenim zemljama, ali nijedan od ovih pristupa ne bi bio pravedan. 

Kako bismo potpuno razumeli ovaj fenomen i shvatili da li su njegovi efekti pozitivni, negativni ili mešavina ta dva, istraživači bi trebalo da preduzmu ispitivanje teza koje uzimaju i biomedicinske i kulturne faktore u obzir.

"Ne kažem da svi treba da jedemo tri kašike zemlje dnevno. Ali sigurno ne znamo dovoljno o ovom fenomenu da bismo u potpunosti opisali ovo ponašanje", kaže Jangova. 

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka