Tim istraživača na čelu sa Stefanom Prekovićem, mladim naučnikom poreklom iz Srbije, istraživao je sposobnost za brz govor unatraške kod dva člana jedne porodice iz naše zemlje.
Još 80-tih godina, Kovan je istraživao pričanje unazad. Tada je nastala hipoteza da se obrtanje reči dešava unutar radne memorije, ali to do sada niko nije ispitao. Studije ukazuju da se određene karakteristike radne memorije mogu i nasleđivati, a poznato je da se i njen kapacitet smanjuje s godinama. Vođeni ovom hipotezom, tim naučnika u kom je bio i Preković je istraživao da li se sposobnost govora unazad zaista javlja zahvaljujući radnoj memoriji, a uz to je ispitao i genome oca i ćerke, jer su pretpostavili mogući uticaj genetike.
Studija je objavljena u listuScientific reports (Nature publishing group).
Pročitajte: Najstariji jezici kojima se još uvek govori
Radna memorija je „sistem“ koji je važan za učenje, razmišljanje i razumevanje. Iako se njen model i komponente još uvek istražuju, naučnici su saglasni da je radna memorija neophodna za razvoj mnogih jezičkih sposobnosti. Neke od njih su govor, razumevanje i učenje jezika, objavio je Badli 2003.
Šta turski „jezik zvižduka“ čini jedinstvenim?
„Želeli smo da testiramo Kovanovu hipotezu, ali i da proverimo postoji li genetski doprinos ovoj osobini. Radili smo na tome da bolje okarakterišemo ovu osobinu sa aspekta psiholingvistike i neurofiziologije i svi naši podaci dovode do potvrde onoga sto je Kovan rekao, a to je da se proces obrtanja reči odvija u radnoj memoriji. S genetičkog aspekta, identifikovali smo nove mutacije u trima genima – RIPK1, ZBED5 i RIC3. Najinteresantniji kandidat je RIC3, protein sa značajnom ulogom u acetilholinskom sistemu u mozgu“, rekao je Stefan za National Geographic Srbija.
Saznajte:Kako je moguće da neke životinje ispuštaju zvukove nalik ljudskom govoru?
Uloga acetilholinskog sistema je vezana za skoro sve aspekte radne memorije kao i za govor, pokazale su prethodne studije.
„Ono što je posebno interesantno jeste da su varijacije ili mutacije u ovom genu već povezane s kognitivnim funkcijama, šizofrenijom i multiplom sklerozom“, istakao je.
„Naši planovi su da pronađemo još ljudi s ovom osobinom, tj. da povećamo uzorak. Trenutno radimo na tome da ispitamo da li ove mutacije definitivno dovode do promene funkcije proteina, u saradnji s laboratorijama iz Velike Britanije. Svakako, proučavanje ove sposobnosti može da nam pomogne da bolje razumemo biološku osnovu govora, kao i molekularne i neurološke mehanizme koji su bitni za ovu osnovnu ljudsku osobinu“, rekao nam je u zakjučku.
Otkrijte: Zašto ljudi govore u snu?
Stefan Preković radi u Belgiji, na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Luvenu, gde se bavi molekularnom biologijom i signalnim putem androgenog receptora. Trenutno radi na mehanizmima otpornosti na lekove kod karcinoma prostate u odmakloj fazi. Takođe, Stefan se u saradnji s Dajen Njuburi i saradnicima iz Srbije i Mađarske bavi problematikom poremećaja govora i govora unazad.
