Hleb, vino i maslinovo ulje – tzv. „mediteranska trijada“ – iznenađujuće, nije činila osnovu ishrane Rimljana. Njihov jelovnik bio je raznovrsniji...
Uzorci zemlje, kostiju i ostataka iz kanalizacije Pompeje i Herkulaneuma potvrdili su da je ishrana drevnih Rimljana zaista tako izgledala.
Kao centar velikog carstva, teritorija današnje Italije i grad Rim bili su prepuni dobara iz svih krajeva poznatog sveta. Osim što su mogli da "uvezu" praktično sve, Rimljani nisu imali nikakve tabue u ishrani i sve se moglo probati barem jednom.
Naravno, mnogo je zavisilo od toga šta ko može da priušti. Bogati su bili u mogućnosti da plate egzotična mesa, ali su verovatno i oni to činili ređe. Pristupačna je bila ovčetina, jaretina, svinjetina i piletina, a naročito je jeftino bilo usoljeno meso.
Sveža riba bila je nešto skuplja, ali je zato riblji sos (likvamen ili garum kako su ga zvali) bio pristupačan svima. Ovaj sos uvožen je u velikim keramičkim amforama iz Španije, Severne Afrike i iz oblasti Crnog Mora.
Saznajte: Kako su Rimljani iskopavali špansko zlato?
Sveže voće stizalo je na rimske pijace iz okolnih sela, a najpopularniji su bili grožđe, masline, smokve, jabuke, kruške, nar i kupine. Naročito su skupe bile breskve. Od povrća se najviše konzumirao kupus, crni i beli luk, zelena salata i praziluk. Pristupačni su bili i orasi, lešnici i slični plodovi. Drevnim Rimljanima nije stran bio ni pasulj, kao ni sočiva i kaše od brojnih tipova žitarica.
Ipak, ono u čemu su stari Rimljani bili najrevnosniji jesu začini i sosevi. Mirođija, biber, susam, morač, mak, kim, korijander, nana, sve je to bilo na jelovniku ovog velikog naroda.
