Stvarajući sebi bolje uslove za život, čovek često menja staništa neophodna za opstanak ptica selica.
U potrazi za mestom na kome će bezbedno provesti zimu, ptice selice prelaze ogromne razdaljine, a na svom dugom putu energiju dobijaju na područjima koja koriste za odmor i hranjenje. Bez oblasti koje su sačuvale svoj prirodni izgled, a koje predstavljaju tačke gde se putanja selica privremeno zaustavlja, znatno je otežan dolazak do cilja, ali i opstanak čitavih vrsta.
Jesenja migracija: Kako ptice selice znaju gde je jug?
Najnovije istraživanje koje su sproveli naučnici konzervatori na Univerzitetu u Kvinslendu pokazuje da izumiranju čitavih vrsta selica doprinosi u najvećoj meri čovek. Pretvaranjem oblasti u poljoprivredne, industrijske ili urbane zone, čovek često zauzima upravo ona mesta koja koriste ptice selice kako bi se odmorile i nahranile. Naučnici sa Univerziteta u Kvinslendu su obeležili migracione puteve i zaustavne lokacije za 1451 vrstu ptica i utvridli su da se čak 91 odsto ovih vrsta nalazi u opasnosti zbog urbanizacije.
Pročitajte:Gde „zimuju“ ptice selice koje inače žive na jugu?
Zbog izmene lokacija koje koriste za odmor, selice su najugroženije na području Severne Afrike, Centralne Azije i duž obale Istočne Azije. U ovim delovima sveta ima malo zaštićenih oblasti, a samo se retke među njima poklapaju sa putanjom ptica. Istraživači iz Kvinslenda su zaključili da je neophodno stvoriti nova zaštićena područja i unaprediti stara jer „svet postaje siromašniji svaki put kada izgubi jednu vrstu“.
Izvor: Elementarijum
