Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Arheologija

Naučnici došli do novih saznanja o čovekovom misterioznom daljem rođaku

Autor Tamara Sorak
Autor Tamara Sorak

Denisovan, podvrsta homosapijensa iz doba paleolita, živeo je desetinama hiljada godina rame uz rame s modernim ljudima i neandertalcima, i to na znatno širem području nego što se ranije verovalo.

Izvor: Foto: Wikimedia Commons

Sve što je do sada pronađeno od ove vrste su deo kosti iz prsta i dva zuba u jednoj pećini u Sibiru. Sada su evoluciona genetičarka Suzana Sojer iz Maks Plank instituta za evolucionu antropologiju u Lajpcigu i njene kolege uspeli da izvuku nuklearnu i mitohondrijsku DNK iz pronađenih zuba našeg pretka.

Zubi su veći od neandertalskih, kao i zuba modernih ljudi koji su živeli u istom periodu. Razlike u DNK u ova dva zuba pokazali su da su osobe kojima su ti zubi pripadali živele u razmaku od čak 60.000 godina – jedan pre 50.000 - 70.000 godina, a drugi pre 130.000. Kost prsta pripadala je još mlađem denisovanu.

Pročitajte: Dokaz ljubavi između neandertalke i homosapijensa

Embedded Comments: File source: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Denisova_Phalanx_distalis.jpg
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Phalanx distalis Foto: Wikimedia Commons

Svante Pabo iz Instituta “Maks Plank” i njegove kolege otkrili su da DNK u starijem zubu upućuje na ukrštanja vrsta. On smatra da su se oni sparivali sa drugim homininima u Aziji, poput Homo erektusa, ali i nekom vrstom čiji ostaci još nisu pronađeni.

Otkrijte: Zašto je Homo sapiens jedina vrsta ljudi koja je preživela?

Kada je reč o delu prsta, naučnici su ranije saznali da je pripadao mlađoj devojci koja je bila slična neandertalcima, ali je pripadala drugoj vrsti.

Izvor: b92

Najnovije

Priroda

Nauka