Dejvid Vitlok, hemijski inženjer koji živi i radi u Bostonu, već dvanaest godina redovno pere zube i ruke – i tu se njegova lična higijena završava.
Međutim, Vitlok tvrdi da ne sprovodi nikakav eksperiment, već da jednostavno veruje da ljudima nije potrebno tuširanje kako bi bili zdravi i da sapunjanje kože samo skida bakterije koje pomažu našoj vrsti.
Štaviše, on pokušava da poveća broj ovih bakterija, te koristi bakterijski sprej AO+Mist, koji je i napravljen kako bi se smanjila potreba za potrošnjom sapuna i dezodoransa.
Saznajte i:Zašto se Evropljani nisu kupali u srednjem veku?
Rađanje ideje
Vitlok je započeo ovakav stil života nakon što ga je prijatelj upitao zbog čega se konji valjaju u prljavštini u proleće. On se upitao da li konji time dobijaju neku važnu supstancu iz zemlje. Zaključio je da konj doprema do kože bakteriju Nitrosomonas, koja se može naći na mnogim kičmenjacima i beskičmenjacima.
Jastozi, na primer, imaju veoma jak sloj bakterija na koži. Isto se dešava i sa crvima, kornjačama, školjkama i dagnjama. Kako svaki organizam koji dolazi u kontakt s vodom i zemljom ima ovu bakteriju na svojoj koži, Vitlok se zapitao da li bi to mogao biti slučaju i s ljudima.
Pogledajte i: Kako je nastao sapun?
Za razliku od ostalih vrsta bakterija koje žive na ljudskoj koži, Nitrosomonas razlaže amonijak, proizvodi nitrat i azotne okside.
Nitrat je veoma jaka antibakterijska supstanca, koja utiče na receptore za azot-monoksid, koji se nalaze skoro u svim ćelijama u organizmu, te ova supstanca utiče na opuštanje krvnih sudova i komunikaciju između moždanih ćelija.
Obrisana?
Kada je Vitlok pogledao rezultate nekih ranijih istraživanja, uočio je da jedna vrsta nema tragove oksidacije amonijaka – ljudi. Nakon istraživanja, Vitlok je došao do teorije da je ova bakterija nekada igrala važnu ulogu u opstajanju vrste, ali da je vremenom, opsesija higijenom učinila to da se ona sasvim iskoreni s kože.
Otkrijte i:Prava stvar
Znoj se uglavnom sastoji od vode, ali sadrži i supstance bogate mastima koje uništavaju amonijak. Bakterije kao što su Staphylococcus i Propionibacteriumacnes se takođe hrane ovim supstancama, a proizvode nove, koji izazivaju specifičan miris tela. Nitrosomonas bi se, kada bi živela na ljudskoj koži, hranila amonijakom i držala druge bakterije pod kontrolom, čime bi se smanjio miris tela, veruje Vitlok.
Kao i većinu bakterija, sapun otklanja i Nitrosomonas. Ali, za razliku od ostalih bakterija, ona se veoma sporo vraća na kožu.
Zbog ovoge je Vitlok pre 12 godina prestao da se tušira, iako još uvek pere ruke kako bi sprečio prenos bolesti. Zbog toga što većina živi u urbanim sredinama, veoma je teško doći u kontakt s ovom vrstom bakterije. Tako da je Vitlok počeo da koristi sprej i da uzgaja je.
Pre pet godina, ovaj čovek je osnovao firmu koja prodaje proizvode na bazi ove bakterije jer veruje da upravo Nitrosomonas može da poboljša zdravlje ljudi.
Pročitajte i:Tamo gde su se rimski vojnici kupali
On se nada da će uspeti da odgonetne velike misterije, ustanovi kako njegov proizvod deluje na zdravlje i da li je moguće na ovaj način iskoreniti bolesti kao što je ekcem.
Veliki znak pitanja
Pre samo nekoliko vekova, ljudi koji su se svakodnevno tuširali smatrani su budalama. Iako je kultura kupanja bila zastupljena još u rimsko doba, ona je jedno vreme bila zabranjena. Smatralo se da je molitva potrebnija od tuširanja kako bi se očuvalo zdravlje, ističe Kris Kalevart, istraživač mirkobioma s Univerziteta u Gentu.
Kupanje je postalo ponovo popularno oko 1200. godine, ali je kasnije zbog kuge ponovo dovedeno u pitanja.
Istina je da ljudima zaista ne treba kupanje. Koža je regenerišući organ koji može da proizvodi sve potrebne komponente, uključujući i molekule koji održavaju imunitet i inhibitore bakterija, ističe Kalevart.
S druge strane, tuširanje uklanja znoj i ostale štetne produktne koji izazivaju smrad, tako da se ovo pokazalo kao sjajno rešenje.
Zanimljivo:Sveto kupanje
Kalevart ističe da je i dalje otvoreno pitanje da li i koliko bakterije koje uništavaju amonijak utiču na zdravlje.
U aprilu 2015. godine istraživači su pronašli malu količinu ove bakterije na koži amazonskog plemena Janomami. Naučnici su pokušavali da pronađu postojanje otpornih gena u mikrobiomima, ali prisustvo oksidacije amonijaka pokazuje da je ljudska koža mogla biti obložena ovim bakterijama nekada, čak i u veoma bliskoj prošlosti.
“Iako postoje nagoveštaji da mikrobiomi pomažu našem zdravlju, još uvek je rano da bilo šta zaključujemo”, ističe Kalevart.
