Da li je veći broj ženki slučajnost ili je priroda uspostavila neka pravila za opstanak?
Nova istraživanja otkrivaju da vrste koje imaju X i Y hromozome, uključujući sve sisare, pretežno imaju veću žensku populaciju, dok je kod vrsta sa Z i W polnim hromozomima brojnija muška populacija.
Saznajte i:Kako su nastali simboli za muški i ženski pol?
Odnos brojnosti ženki i mužjaka u nekim vrstama prilično da varira u prirodi. Istraživanja pokazuju da među kopnenim kičmenjacima, ptice imaju više muških članova u odnosu na ženske, dok kod sisara uglavnom preovlađuju ženke.
Pročitajte:Jesu li žene, zapravo, jači pol?
Međutim postoje i neki ekstremni primeri disproprcije, koje se mogu uočiti kod nekih vrsta torbara, gde mužjaci nakon parenja odmah umiru, što ponekad dovodi do toga da čitavu populaciju čine trudne ženke.
Otkrijte: Virdžina - Treći pol
Novija istraživanja koja se odnose na ljude predviđaju da će proporcija između žena i mužjaka biti toliko drastična da će doći do nasilja, silovanja i neverstava, ističe Tamas Szekeli, biolog na Univerzitetu „Bat“ u Engleskoj. Jedno od tih istraživanja bilo je fokusirano na Makuši zajednice u Gvajani, u kojima se usled nomadskog života smanjio broj muškaraca. Na njihovom primeru se može uočiti da se muškarci, kada se nađu u takvom položaju, pre odlučuju za kratke veze.
Najzad, istraživanje u okviru kojeg su analizirane 344 vrste kopnenih kičmenjaka pokazalo je da je kod vrsta gde ženski pol određuju dva različita hromozoma muška populacija brojnija, dok je kod onih koje muški pol određuje dva različita hromozoma obrnuto.
Pročitajte i:Kako je nastala nejednakost među polovima?
Razlog za ovaj disbalans je još uvek zagonetka za većinu naučnika. Jedna od mogućnosti da pol s dva različita hromozoma verovatno ima nižu šansu da uopšte dočeka rođenje. Tu je, s druge strane, teorija po kojoj jedinka s dva različita hromozoma ima manju šansu za opstanak u periodu između rođenja i zrelog doba.
