„Srce“ naše planete formiralo se pre milijardu godina i još nije prestalo da raste, pokazalo je nedavno sprovedeno istraživanje.
Naime, središnji deo Zemlje, sastavljen u najvećoj meri od gvožđa (u neznatnim količinama ima li kiseonika, nikla, sumpora i silicijuma), poraste godišnje jedan milimetar.
„Ovo otkriće moglo bi da promeni naše viđenje Zemljine unutrašnjosti i njegove istorije“, istakao je Endi Bigin, istraživač Univerziteta u Liverpulu.
Pročitajte: Na Zemlji ima manje vode nego što smo mislili
Pored toga, istraživanje čiji su rezultati objavljeni u naučnom magazinu Nature pokazalo je i da Zemljino magnetsko polje jača usled struja koje nastaju unutar planete zbog relativnog kretanja jezgra i njegovog omotača.
„Teoretski model pokazuje da jezgro gubi toplotu sporije nego u bilo kom trenutku tokom proteklih 4,5 milijardi godina i da bi ovakav protok energije mogao da održi magnetsko polje još milijardu godina i više“, rekao je Endi Bigin.
Znate li kako je izgledao prvi cvet na Zemlji?
Zanimljivo, postepeno hlađenje Zemljinog unutrašnjeg jezgra i geodinamika naše planete su u potpunom kontrastu sa stanjem na Marsu. Naime, snažno magnetsko polje nekada je blokiralo solarne vetrove, ali je ono nestalo pre oko 500 miliona godina. Nedostatak zaštite od solarne radijacije mogao bi da objasni zbog čega na Zemlji ima života, a na Marsu (možda) ne, navodi se u istraživanju objavljenom u julu u časopisu Science.
