Borba protiv duvanskog dima je veoma važan korak u sprečavanju nastanka kancera pluća. Međutim, ponekad to nije dovoljno.
Svake godine, od raka pluća samo u Americi umire između 16.000 i 24.000 ljudi – iako neki od njih nikad u životu nisu zapalili cigaretu.
Kako ističe dr Li Vestmas, direktor kontrole i istraživanja duvana u Američkom udruženju za istraživanje kancera, mnogi oboleli od raka pluća susreću se sa svojevrsnom stigmom jer okolina pretpostavlja da su rak dobili zbog pušenja. Čak i nepušači koji boluju od raka pluća sreću se s ovim problemom.
Zašto neki pušači dobijaju kancer, a neki ne?
Vestmas upozorava da se takvim okrivljavanjem obolelog da je sam doveo do pojave bolesti otežava situacija i da pacijent može postati depresivan.
Zato je neophodno podići svest o tome da pušenje nije jedini način da dođe do raka pluća, a česti uzroci su sledeći:
Plemeniti gas Radon
Ovaj gas je vodeći uzročnik razvoja ćelija raka kod nepušača, navodi američka Agencija za zaštitu životne sredine, koja je procenila da se on može pronaći u svakoj petnaestoj kući u Sjedinjenim Američkim Državama.
Saznajte: Da li sobne biljke zaista prečišćavaju vazduh?
Brojna naučna istraživanja su pokazala da osobe koje žive u kućama u kojima je zabeležen visok nivo radona imaju viši rizik za obolevanje od raka. S obzirom na to da je on bezbojan i nema miris, nije lako utvrditi njegovo prisustvo.
Ovaj gas se prenosi tlom i ulazi u domove kroz pukotine u temelju, cevi i sl.
Azbest
Mikroskopska vlakna azbesta, jedinjenja otpornog na visoke temperature, prolaze kroz izolaciju i mogu se naći u vazduhu, a njegovim udisanjem raste rizik za nastanak kancera pluća.
On može dugo da opstane u plućnom tkivu, a povezuje se s rakom pluća i mezoteliomom, te je u mnogim zemljama njegova upotreba zabranjena.
Zagađenje
S obzirom na veliki broj automobila na ulicama, sve razvijeniju industriju i nuklearne elektrane, opasnost da osoba oboli od raka pluća danas sve je veća. Procenjuje se da su hiljade smrti usled ove bolesti izazvane upravo zagađenjem, a efekat zagađenja sličan je efektu pasivnog pušenja na pluća.
Znate li koji su delovi Beograda najzagađeniji?
Mutacije gena
Naučnici su proteklih godina saznali mnogo toga o procesima zbog kojih ćelije postaju kancerogene.
Jedno istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u magazinu Clinical Cancer Research, pokazalo je da je jedna određena mutacija gena daleko češća kod nepušača nego kod pušača obolelih od raka pluća, a ona aktivira gen koji normalno omogućava ćerlijama da rastu i dele se. Međutim, tako je i kada uslovi nisu normalni – kada su u pitanju ćelije raka, rast je jednako brz.
Srećom, saznanja o tome zbog čega se ćelije menjaju pomogla su stručnjacima da razviju terapije koje direktno pogađaju određene mutacije.
Pogledajte:Da nema genetske modifikacije, neke namirnice ne bi postojale u svom današnjem obliku
Nasleđe
S obzirom na to da ne obolevaju svi pušači od kancera pluća, logično je pretpostaviti da u pojavi bolesti važnu ulogu imaju i neki drugi faktori. Upravo to je bilo polazište za istraživanje mnogim stručnjacima, koji su zaključili da je verovatnoća daleko viša da dođe do pojave ove bolesti – i kod pušača i kod nepušača – ukoliko je neki član porodice bolovao od nje.
