Jesu li kosmički zraci toliko jaki da bi mogli negativno da se odraze na genetski kod još nerođenih beba? Da li je Sunce opasnije nego što smo mislili?
Moćne čestice koje putem sunčevih zraka stižu do Zemlje mogu trajno da oštete ljudski DNK, što se manifestuje kroz urođene defekte, pokazuju nove naučne studije. Međutim, podaci nedavno sprovedenog Nasinog istraživanja ukazuju da su solarni zraci previše slabi da bi negativno uticali na ljudske ćelije, mada postoji verovatnoća da su ovakvi proračuni posledica pogrešnih podataka.
Saznajte i: Hoće li nam ovo izolovano pleme pomoći da pobedimo neke bolesti?
Studija objavljena u magazinu Journal of Geophysical Research koristi podatke iz dva različita istraživanja koja se bave uzročno-posledičnom vezom kosmičkih zraka i urođenih poremećaja. Dejvid Džaket i Barnet Rozenberg su došli do interesantnog podatka: nivo solarne aktivnosti je povezan s dužinom života. Takođe, Natalija Beliševa, rukovodilac Odeljenja za biomedicinske probleme Koljskog naučnog centra, došla je do sličnog zaključka – solarne čestice utiču na urođene poremećaje.
Pogledajte i: Rešena misterija neobične bolesti spavanja u kazahstanskom selu
Adrijan Melot, profesor fizike i astronomije na Univerzitetu u Kanzasu, smatra da je neophodno da zračenje bude 1.000 puta jače kako bi izazvalo neka trajnija oštećenja. Uprkos proračunima koji ukazuju na to da je nivo zračenja dosta nizak, postoje dokazi da zračnje i te kako utiče na urođene poremećaje. Postoji mogućnost da je zračnje opasnije nego što mislimo, ali za sada nema razlog za brigu.
Stereotipi o psihičkim bolestima: Naučnici kao ludi genijalci
