Knjige i novine, pisma i razglednice čije su strane požutele uvek ostaju nemi svedoci prošlosti. Ali, da li znate zašto se na papiru starenje manifestuje kroz žutu boju?
Pretpostavlja se da je papir nastao u Kini oko 100. godine pre nove ere. Pravio se od konoplje, kore drveta, bambusa i ostalih biljnih vlakana koja su bila pogodna za tu svrhu. Uskoro je papir stigao u Aziju gde se koristio za zvanična i važna dokumenta, ali kako je proces njegovog pravljenja postao efikasniji i jeftiniji, tako je i upotreba papira postala rasprostranjenija.
Magna carta libertatum: 10 stvari koje niste znali o ovom važnom istorijskom dokumentu
U Evropi je papir počeo da se upotrebljava oko XI veka. Istoričari veruju da je prvi pisani dokument na papiru nastao u Španiji i da je u pitanju bila zbirka tekstova koji su se čitali tokom mise. Ovaj papir je bio napravljen od lana, dok je štampanje knjiga evoluiralo u XV veku sa pojavom Gutenbergove štamparske mašine. Sredinom XIX veka drvena vlakna ulaze u proizvodnju upotrebe papira, pa se nameće pitanje – šta se time promenilo?
Istraživanje: U šta ljudi više veruju – u duhove i vanzemaljce ili u Boga?
Godine 1844. proces pravljenja papira od drveta raščlanio se na dva tvorca. Jedan kraj je držao Kanađanin Čarls Fenerti, a drugi Nemac Fridrih Gotlob Keler, knjigovezac i tkač. Obojica su došla do zaključka da je drvena pulpa znatno jeftinija od pamuka, ali da se u procesu proizvodnje papira ponaša isto. Zahvaljujućii dvojici idejnih i praktičnih tvoraca, upotreba drveta u proizvodnji papira proširla se na oba dela zemljine kugle. Uprkos ovom praktičnom obrtu, postoji i jedan nezgodan faktor, a to je da ovakav je papir skloniji oštećenjima koji su posledica kontakta sa sunčevom svetlošću i kiseonikom.
Pogledajte i: Ne starimo svi istom brzinom
Drvo se sastoji od dve polimerne supstance celuloze i lignina. Celuloza je najrasprostranenija organska materija u prirodi, bezbojna je i odlično reflektuje svetlost, pa je iz ovih razloga mi vidimo kao belu. Ipak, celuloza je podložna oksidaciji koja uzrokuje gubitak elektrona i oslabljuje njena materijalna svojstva što dovodi do apsorpcije svetla. Ipak, proces oksidacije nije zaslužna za bojenje papira u žuto.
Saznajte i: Naučno objašnjenje optičke iluzije fotografije nasmejane žene
Sa druge strane, lignin daje drvetu čvrstoću i funkcioniše po principu lepka koji čvršće povezuje vlakna celuloze što omogućava drveću da raste u vis. Ova supstanca je takođe podložna okisdaciji koja menja njegovu molekulsku strukturu. Zbog toga se menja i način na koji lignin apsorbuje i reflektuje svetlost, a sa tim se menja i način na koji mi vidimo papir kao žućkast ili braonkast.
Trezor u antičko doba: Gde su stari Grci čuvali svoj državni novac?
