Crna smrt, bolest koja je odnela mnogo života u srednjovekovnoj Evropi, preživelima je pružila neočekivan dar, smatra jedna naučnica.
Suzan de Vit, biolog i antropolog s Univerziteta u Južnoj Karolini, otkrila je da je životni vek ljudi nakon talasa kuge bio duži. Nekoliko vekova pre pandemije, samo 10 odstostanovnika Evrope živelo je više od 70 godina. Nekoliko stotina godina posle talasa Crne smrti, više od 20 odsto ljudi nadživelo je 70 godinu.
Pogledajte i: U Londonu pronađeni skeleti žrtava kuge (VIDEO)
Ranije istraživanje De Vitove pokazalo je da su od kuge stradali uglavnom stari ili oni koji su već bili u lošem zdravstvenom stanju. Ovo otkriće je sa sobom povuklo novo pitanje: da li je kuga funkcioniše po principu selekcije?
Takođe, oni koji su umrli od kuge imali su određene promene u imunim genima. Kako bi detaljnije ispitala ovaj fenomen, De Vitova je analizirala 464 skeleta iz XI i XII veka i 133 kostura iz perioda između XIV i XVI veka. Uočen je duži životni vek nakon talasa kuge, što bi da znači da su životni uslovi u to vreme poboljšani.
Saznajte i: Koja životinja je prenosilac kuge?
