Svi želimo da verujemo da je smeh povoljno utiče na naše zdravlje, međutim da li se naučnici slažu s ovom tvrdnjom?
Nekoliko laboratorijskih testova ukazuje na pozitivne strane smeha.
Majkl Miler, direktor Centra za preventivnu kadiologiju na Univerzitetu "Merilend" u Baltimoru tvrdi da smeh utiče na lučenje endorfina, koji uzrokuje niz bioloških procesa koji se pozitivno odražvaju na naš srčani trakt. To podrazumeva obuhvataju lučenje azotnih oksida koji proširuje krvne sudove i povećava prokrvljenost vena, smanjenje upalnih procesa, sprečavanje stvaranja uguršaka i smanjenje nivoa holesterola u krvi.
Saznajte i: Mogu li životinje zaista da se smeju?
Miler je 2005. godine sproveo test u okviru kojeg je uzet uzorak krvi 20 volontera nakon gledanja komedije i drame. Nakon uživanja u drami, kod četrnaestoro ljudi krvni pritisak se smanjio, dok se nakon gledanja komedije prokrvljenost povećala za 22 odsto.
"Najbolji smeh je onaj koji vas dovodi do suza", kaže Miler. Takođe, savetuje svakodnevno vežbanje u trajanju od pola sata, kao i svakodnevno smejanje u trajanju od petnaest minuta.
Pogledajte i: Kako deluju lekovi protiv bolova? (VIDEO)
Meri Benet s Univerziteta u zapadnom Kentakiju proučavala je kako smeh deluje na imunološki sistem. Tokom svog naučno-istraživačkog rada zaključila je da ljudi uglavnom ne shvataju ozbiljno istraživanja koja se fokusiraju na uticaj smeha. U njenoj studiji učestvovale su trideset i tri žene, a kod onih koje su se smejale naglas primećeno je da su se brže i lakše nosile sa svojim oboljenjima.
Holivudski mit: Da li je ubrizgavanje leka direktno u srce zaista korisno?
U Japanu je kod ljudi koji se više smeju primećeno poboljšanje kod pacijenata koji imaju artititis.
Uprkos svim studijama i istraživanjima, ne postoji jedan koherentan naučni zaključak. Tačno je da smeh pozitivno utiče na mišićni tonus, kao i da smeh smanjuje stres. Iako smeh nije lek, njegovo terapeutsko dejstvo ne treba da bude zanemareno.
