Naša galaksija nije ono što smo mislili da jeste. Prema istraživanju pod nazivom "Prstenovi i radijalni talasi u disku Mlečnog puta", treba da je nazivamo Galaksijom talasastog kartona.
Takođe je zabeleženo da postoji i kod više zvezda južno od Sunca na oko 12-16 kiloparseka. Tri najudaljenije asimetrije formiraju grubi oblik koncentričnih krugova oko galaktičkog centra, otvarajući se u pravcu spiralnog kraka Mlečnog puta. Severni prsten, devet kiloparseka od Sunca, lako se uočava s ranije otkrivenim Monoceros prstenom. Delovi južnog prstena na 14 kiloparseka od Sunca ranije su bili identifikovani kao delovi vezani za Monoceros prsten, a drugi su nazivani Trouglom Andromedine prevelike gustine.
Proverite šta "radi" Sunce? (VIDEO)
Dve najbliže oscilacije su aproksimovane modelom u kojem ravan diska blago odstupa oko 100 parseka gore i potom dole u različitim radijusima. Takođe, naučnici su pokazali da disk nije azimutski simetričan oko galaktičkog anticentra i da može postojati korespondencija između naših posmatranih oscilacija i spiralne strukture galaksije.
"Naša posmatranja ukazuju da prstenovi Monocerost (koji se protežu do barem 25 kiloparseka od galaktičkog centra) predstavljaju primarno rezultat oscilacija diska", navodi se u tekstu istraživanja.
Evo kako to profesorka Njuber objašnjava:
