Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Da li održiva proizvodnja palminog ulja može da spasi ugrožene orangutane?

Širenje plantaža palminog ulja preti da ugrozi prirodno stanište orangutana, međutim, sve češće inicijative za njihovo uklanjanje nagoveštavaju moguće rešenje ovog problema.

  Izvor: Foto: Profimedia

Izbegli orangutani

„Većina orangutana jednostavno ugine od gladi kada se njihovo stanište uništi“, kaže Disilets. S obzirom na to da žive u gustim tropskim šumama, većinu vremena provode na drveću i hrane se biljnom hranom. Kada dođe do većeg devastiranja njihovog staništa oni ostaju bez hrane. Takođe, neki orangutani u potrazi za hranom uništavaju zasade mladih palmi u nadi da će doći do mekog unutrašnjeg dela koji jedu kako bi se prehranili. Zbog toga ih lokalni poljoprivrednici smatraju štetočinama.
U Maleziji i Indoneziji je zakonom zabranjeno loviti, zlostavljati I ubijati orangutane, ali se to ipak dešava na plantažama palminog ulja.
“Napadi na orangutane su često veoma brutalni”, navodi Disilets. Osim što ih fizički povređuju i ubijaju,  ladunčad koja prežive uglavnom završavaju u ilegalnoj trgovini divljim životinjama. Više od 1200 orangutana je pak zbrinjeno u konzervacionim centrima na Borneu I Sumatri. Inače neuhvatljiva životinja, postaje lak plen ukoliko se neke od šuma na tom području otvore za za lov. Smatra se da je lov zbog njihovog mesa ili za ilegalnu trgovinu orangutanima značajan faktor u smanjenju populacije  orangutana. To je veliki gubitak za ekosistem. Mnoga šumska područja kada se pretvore u plantaže palminog ulja, imaju močvarno i tresetno zemljište. Kada se ono isuši, treset počne da se raspada pri čemu se emituje ugljen dioksid.
Studija o emisiji gasova staklene bašte je pokazala da je između 2000. i 2012. godine , emisija ugljen  dioksida u atmosferu kao posledica širenja plantaža palminog ulja u Indoneziji, dostigla cifru od čak 5,2
miliona tona godišnje.

Kretanje ka održivosti

Više od jedne decenije fokus organizacija i fondova za zaštitu životne sredine ( World Wildlife Fund, Rainforest Action Network, Greenpeace ) je na promovisanju održivog razvoja. Zalažu se za prelazak na održivu proizvodnju palminog ulja koja ni na koji način neće ugroziti prirodni ekosistem. Jedan od  osnovnih koncepata ekonomije prirodnih resursa i životne sredine jeste koncept održivosti, ili održivog razvoja. Uprkos različitim interpretacijama koje se u literaturi mogu naći, ovom konceptu danas pripada  centralno mesto u razmatranju dugoročne perspektive opstanka i napretka čovečanstva. Održivi razvoj se javlja kao suštinski preduslov ali i krajnji cilj efikasne organizacije brojnih ljudskih aktivnosti na Zemlji.

Ko je ko u globalnoj industriji proizvodnje palminog ulja

U decembru 2013. najveća kompanija za proizvodnju palminog ulja Wilmar International, koja kontroliše više od 45 odsto svetske trgovine ovim uljem, posvetila se politici ekološki održive proizvodnje. U martu,  drugi po redu gigant u proizvodnji palminog ulja, Golden Agri-Resources, posvetio se proširivanju održive politike koju je od 2011. primenjivao isključivo na svoj lanac snabdevanja. Zaista, kupci najavljuju slične  politike: Hershey u decembru; L'Oréal u januaru; Kellogg's u februaru; Colgate, Palmolive , General Mills, I Mars u martu; Procter & Gamble u aprilu; Johnson & Johnson i PepsiCo u maju; Kao Group u junu; J.M.  Smucker i poljoprivredni gigant Cargill u julu; upakovana hrana leviathan ConAgra u avgustu; Dunkin' Brands I Krispy Kreme Doughnuts u septembru. I pored činjenice da se kompanije u svom poslovanju vode isključivo korporativnim interesima, čelni ljudi uviđaju korist prelaska na održivu politiku jer se njome povećava efikasnost i bolji su sistemi upravljanja.
19.septembra je pet velikih proizvođača palminog ulja - Sime Darby, Asian Agri, IOI Corporation, Kuala  Lumpur Kepong, i Musim Mas – najavilo moratorijum na krčenje šuma koji će postati praksa u budućnosti.

Kompanije su na jednoj strani pod pritiskom potrošača da pređu na politiku održivosti, a na drugoj strani ih pritiskaju njihovi dobaljači.  Pored očiglednog napretka u ostvarivanju politike održivosti na ovom polju, još uvek ima dosta nezavršenog posla. Potrebno je postavljanje strožijih rokova za realizaciju principa održivosti kao i za njihovu verifikaciju. Posvećenost kompanije Wilmar International's neće stupiti na snagu do kraja 2015.godine , kod ostalih kompanija I kasnije.

“Dok se krećemo u dobrom pravcu, đavo je u detaljima”, kaže Rik Cimerman, izvršni director Orangutan Outreach.  Iako je optimističan, Rik Cimerman kaže  da bi još dosta trebalo uraditi na efikasnijim zakonskim rešenjima i povećanju transparentnosti podataka. Obaveze kompanija takođe bi trebalo da budu proširene.
Politika Dunkin' Brands' pokriva svoje održivo delovanje samo na prostoru SAD-a, ali ne i u drugim  državama. Druge velike kompanije pak , naročito u prehrambenoj industriji, ili nemaju usvojenu politiku održivosti ili imaju veoma slabu. Neka šumska staništa od značaja za orangutane - u delovima Sumatre nisu pokrivena ovim obavezama. Preduzeća u tome često ometaju lokalne samouprave. One se okreću ekološki neodgovornijim kompanijama jer u tome vide svoj veći ekonomski interes ne obazirući se na  zaštitu životne sredine I ugroženih vrsta.

Insistiranje na smanjenju seče šuma jeste pozitivan korak, i dalje bi ključnu ulogu trebalo da imaju  nevladine organizacije i potrošači koji će u javnosti vršiti pritisak na kompanije da se pridržavaju principa
održivog razvoja. Poluga javnosti je bitna jer bi se na taj način efikasno kontrolisale kompanije koje ne ispunjavaju svoja obećanja pozivanjem na odgovornost.

Ovim pristupom u rešavanju ekoloških problema može se smanjiti seča šuma što će direktno dovesti do očuvanja ugrožene populacije orangutana. Korporativno krčenje šuma predstavlja veliku opasnost za životnu sredinu i biodiverzitet u celini.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka