Nastanak Merkura je zbunjivao planetarne naučnike već duže vreme, budući da ima nekoliko jedinstvenih karakteristika u odnosu na druge zemljolike planete u Sunčevom sistemu. Nova teorija Erika Asfaga sa Državnog univerziteta u Arizoni ...
Merkurovo gvozdeno jezgro čini zapanjjućih 65 do 70 odsto planetine ukupne mase, dok Zemljino predstavlja samo 32 odsto. Neverovatno velika količina metala prve planete Sunčevog sistema je anomalija među stenovitim planetama, a uz to joj fali i kabasti mantl, tj. omotač.
Postoji nekoliko različitih teorija koje su pokušale da objasne kako je Merkur postao tako čudna „lopta” tokom formiranja planeta, iako nijedna od njih nije bila u stanju da adekvatno objasni zašto planeti nedostaje mantl kada i dalje postoje ogromne količine isparljivih supstanci. Isparljive supstance su elementi i jedinjenja koja imaju nisku tačku ključanja, poput vode. Masivan sudar tokom formiranja bi eliminisao mantl, ali bi morao da eliminiše i ove supstance.
Ovaj novi model istražuje alternativni pogled na to kako bi agregacije materijala u proto-solarnom sistemu dovele do stvaranja planete sa toliko različitih svojstava. Hipoteza navodi da je umesto jednog velikog sudara, Merkur pretrpeo okrznuće drugih velikih planetarnih tela. Model „udari i beži” ukazuje na to da je mantl kidan na komade, ali bez sile potrebne da ostavi dugoročne posledice udara.
Ranije je ovaj model zanemrivan zbog pretpostavke da će se planetarni objekat vremenom sjediniti sa većim telom, jer neće moći da preživi sam.
„Iznenađujuć rezultat koji smo pokazali je da ostaci udari i beži modela mogu ne samo da postoje u retkim slučajevima, već da preživela tela ponovljenih udari i beži incidenata mogu postati dominantni. To znači da će nespojeno telo biti podvrgnuto većem broju udari i beži udara.”, objašnjava Asfag i dodaje: „Pretpostavljamo da jedan ili dva ovakva udara mogu objasniti masivno metalno jezgro Merkura i veoma tanak stenoviti mantl.”
