Da li je slobodna volja samo iluzija?

Jedno od novijih istraživanja na tu temu ukazuje na to da bi slobodna volja mogla proisteći od skrivenih signala u „pozadinskoj buci” haotičnih električnih aktivnosti u mozgu, a ta aktivnost događa se gotovo sekundu pre nego što čovek uopšte svesno odluči da deluje.

Iako su „namere, želje i ciljevi ti koji upravljaju našim odlukama na linearan uzročno-posledični način, naši nalazi pokazuju da na naše odluke u datom momentu jednako utiče neuralna buka”, napisao je koautor studije Džesi Bengson, neurolog sa Univerziteta Kalifornija. „Ova nasumična buka može čak da bude i nosač koji vodi našu svest na isti način kao što radio-stanice koriste elektromagnetske talase za prenos radio-signala. Ta pozadinska buka omogućuje ljudima da kreativno reaguju na nove situacije i mogu dati čoveku osećaj da ima slobodnu volju”, rekao je Bengson.

Njutnovi zakoni klasične mehanike upućuju na determinističko svojstvo svemira, gde svaki uzrok ima svoju neizbežnu posledicu. Njutnova logika kaže da je „slobodno” donesena odluka zapravo u potpunosti predodređena akcijama koje joj prethode.

Ali, kvantna fizika otkrila je da je ponašanje subatomskih čestica nepredvidivo. Kao rezultat toga, fizičke sile poput gravitacije i elektromagnetizma ne mogu u potpunosti da određuju budućnost na račun prošlih događaja, ostavljajući tako mali prostor za slobodno delovanje kroz nasumično ponašanje subatomskih čestica. Ipak, mnogi filozofi sumnjaju u to da se nasumično ponašanje sićušnih čestica može prevesti kao slobodna volja, jer kvantni efekti nemaju takvu moć u širim razmerama.

Eksperimenti iz 70-ih takođe su povećali sumnju u autonomnost ljudske volje. Te studije, provedene od strane neuronaučnik Bedžamina Libeta, otkrivaju da se područje mozga zaduženo za planiranje i izvođenje pokreta, tzv. motorni korteks, aktivira pre čovekove odluke da pritisne određeno dugme. To ukazuje da ovaj deo mozga „ima svoje vlastito mišljenje”, pre nego što čovek svesno odluči na koji način će delovati.

Kako bi bolje razumeli proces svesnog odlučivanja, Bengson i njegov tim koristili su se encefalografom kojim su merili moždane talase kod 19 studenata koji su gledali u monitor i na zadati znak morali nasumično da odluče hoće li pogledati levo ili desno. Nakon donošenja odluke, karakteristični signal registrovao bi taj izbor kao talas električne aktivnosti koji se širi iz određenog područja mozga.

Ali, u fascinantnom obrtu, druga električna aktivnost iz zadnjeg dela glave i predvidela čovekovu odluku 800 milisekundi pre same pojave znaka svesne odluke.

Aktivnost mozga, strogo uzevši, nije uopšte signal – više je „buka”, delić sveprisutnosti mozga i naizgled nasumičnih električnih naboja. „Naime, neuronaučnici tu pozadinsku buku uobičajeno uzimaju kao besmislenu i odstranjuju je kad pokušavaju da shvate odgovor mozga na određeni zadatak”, kaže Rik Adante, neuronaučnik na Univerzitetu Teksas u Dalasu. Drugim rečima, čini se da neki skriveni signali u pozadinskoj buci mozga određuju svesne odluke ljudi pre nego što ih oni naprave.
„To je ono što intrigira; nije sama buka u pitanju. Postavlja se pitanje: o čemu se onda tu radi? Kakva je to informaciju koju ona sadrži?”, pita se Adante.

Novo istraživanje ne dokazuje niti opovrgava slobodnu volju, tvrdi on. „Ako se još nešto događa pre nego što toga postanemo svesni, to doprinosi našoj odluci, pa se postavlja pitanje o opsegu naše slobodne volje. Sa druge strane, rezultati bi mogli otvoriti vrata slobodnoj volji ukazujući na to da se proces nastavlja dalje. Ali ne možemo zanemariti nasumičnu pozadinsku buku u našim mozgovima”, izjavio je.

Ali Mazaheri, neurnaučnik sa Univerziteta Amsterdam u Holadndiji, kaže da su rezultati poražavajući za čovekovu slobodnu volju. Rezultati ukazuju da u sastavu mozga za senzornu obradu, prethodno već postoji određena sklonost; ona ljude vodi prema odluci koju svesni um kasnije sledi, tvrdi on.

Ali, ako je slobodna volja iluzija, zašto je doživljavamo tako stvarnom?

Premda je to još uvek misterija, jedna od teorija je da bi život bio preterano depresivan bez iluzije slobodnog izbora, što bi otežalo preživljavanje i razmnožavanje.
„Ideja je da imamo iluziju slobodne volje kao alatku za lakše probijanje kroz život”, rekao je Mazaheri.