Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Arheologija

Možemo li da stvorimo novi dom u Sunčevom sistemu?

Autor Vuk Ilić
Autor Vuk Ilić

Recept za stvaranje planeta pogodnih za život začuđujuće je jednostavan...

 Izvor: Foto: Shutterstock

U teoriji bi to zvučalo ovako: Dodajte vodu i atmosferske gasove. Mars ima oboje – relikvije preostale od pre 4 milijarde godina kada je planeta bila topla i vlažna.

"Kada govorimo o Marsu, teraformiranje više nije deo naučne fantastike”, navodi Kris Mekkej, astrobiolog iz NASA-e. Ljudi bi mogli da zagreju planetu i podebljaju atmosferu u nekoliko decenija, ali proizvodnja potrebne količine kiseonika za disanje potrajala bi 100 000 godina sa današnjom „tehnologijom”, tj. biljkama. Nove tehnologije bi u teoriji to mogle da ubrzaju. "Život od uzgoja biće esencijalan za istraživače daleko od Zemlje", kaže Lori Lešin, geohemičarka na misiji Curiosity i dodaje, "ali moramo da shvatimo kako to da izvedemo”.

Tok samog procesa:

Prvi korak – povećanje temperature:

Temperatura na Marsu kreće se oko – 60 °C, ali ona bi mogla da se poveća unosom gasova koji prave efekat staklene bašte. „Znamo kako da zagrejemo planetu”, navodi Mekkej, „i to čini Mars pogodnim za teraformiranje.” Zemljište Marsa puno je perfluorougljenika, koji bi izlaganjem visokim temperturama mogao da se oslobodi. Ispuštanjem perfluorougljenika u atmosferu Marsa moglo bi da se pokrene zagrevanje. I ako bi se površina Marsa otopila, to bi oslobodilo ugljen-dioksid koji se zamrznut nalazi na polarnim kapama i samom zemljištu Marsa. Oslobođeni CO2 ubrzao bi zagrevanje preko efekta staklene bašte, isto kao i na Zemlji.

Drugi korak – stvaranje atmosfere:

Današnja Marsova atmosfera samo je 1 % debljine Zemljine atmosfere, ali naučnici smatraju da je nekada bila puno deblja. Podebljavanje atmosfere na 30 % bilo bi dovoljno da se voda održi u tekućem stanju. U novembru će satelit Maven pokupiti uzorak gornjeg dela atmosfere kako bi se utvrdilo zašto nema dovoljno gasova u atmosferi Marsa. „Ako je CO2 reagovao sa elementima na površini Marsa i tako ostao zarobljen u tlu, to bi bilo pogubno za teraformiranje, pošto bi ista sudbina snašla gasove koje bi mi oslobodili”, navodi Brus Džakovski, vođa projekta Maven. Ali, ako je gasove uništila ultraljubičasta svetlost ili solarni vetrovi, postoji mogućnost za obnavljanje atmosfere. Ti su procesi bili mnogo jači u istoriji kada je Sunce bilo mlađe.

Treći korak – ispuštanje vode:

Crvena planeta možda izgleda isušeno, ali više misija potvrdilo je da sadrži mnogo vode. Slike satelita Mars Reconnaissance Orbitera ukazuju na oblike koji bi mogli da sugerišu da oko ekvatora u proleće i leto teče voda. Radari u orbiti ukazuju na to da se u podzemlju možda nalaze ogromni rezervoari vode. Činjenica je da je istraživački robot Curiosity potvrdio da kubna stopa zemlje na Marsu sadrži oko litar vode. Jednom kada bi se voda otopila, mogla bi da se skuplja u rezervoare i služi za piće i navodnjavanje. Eventualno, vodeni ciklus bi održavao biljke i započeo kišu.

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka